Socijaldemokratska partija Njemačke (SPD) osvojila je oko jedan odsto glasova više od konzervativne koalicije na današnjim parlamentarnim izborima, pokazuju projekcije dvije njemačke televizije.
Prema projekciji televizije ARD, zasnovanoj na rezultatima izlazne ankete i početnom brojanju glasova, SPD je dobila 25,5 odsto glasova, a konzervativna koalicija Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i Hrišćansko-socijalne unije (CSU) 24,5 odsto.
Projekcija televizije ZDF pokazuje da je SPD, čiji je kandidat za kancelara Olaf Šolc, osvojila 25,7 odsto, a demohrišćani, koje predvodi Armin Lašet, 24,6 odsto glasova.
Obe projekcije predviđaju da su na trećem mjestu Zeleni, koje predvodi Analena Berbok, sa oko 14 odsto glasova.
Prema projekcijama, u Bundestag ulaze i liberalna, protržišna Slobodna demokratska stranka (FDP) sa oko 12 odsto glasova, ekstremno desna Alternativa za Njemačku (AfD) sa kojom niko ne želi saradnju, sa oko 11 odsto, i Ljevica, koja je na krajnje lijevim pozicijama, sa oko pet odsto.
Na prethodnim izborima, održanim 2017. godine, blok CDU-CSU imao je 32,9 odsto glasova, SPD 20,5 odsto, Zeleni 8,9 odsto, FDP 10,7 odsto, AfD 12,6 odsto, a Levica 9,2 odsto.
Tijesan rezultat današnjih izbora nagovještava da predstoje dugi pregovori o novoj vladi i da je neizvjesno ko će naslijediti kancelarku Angelu Merkel koja se povlači poslije 16 godina na čelu vlade.
Ako se izlazne ankete pokažu kao tačne, rezultat bloka CDU-CSU biće njegov najlošiji u poslijeratnoj istoriji Njemačke. Ta koalicija, koju je u četiri prethodna izborna ciklusa predvodila Merkel, do sada je najlošiji rezultat imala 1949. godine, 31 odsto.
Na poslijeratnim izborima u Njemačkoj nije se desilo da prvoplasirana partija osvoji manje od 30 odsto glasova, što će sada po svemu sudeći biti slučaj.
Proces formiranja nove koalicije mogao bi da potraje mesecima, a Merkel će ostati na čelu tehničke vlade, takozvane velike crno-crvene koalicije u kojoj su i CDU-CSU i SPD.
Stranka koja osvoji najviše glasova na izborima nema garantovano kancelarsko mesto.
SPD bi mogla da formira takozvanu "semafor koaliciju", sa Zelenima i sa FDP. Dok Zeleni tradicionalno naginju socijaldemokratama, glavnu prepreku toj crveno-zeleno-žutoj koaliciji predstavlja to što liberali preferiraju ulazak u vlast sa ideološki bližim demohrišćanima.
Najveća šansa Lašeta da se domogne funkcije kancelara bila bi koalicija CDU-CSU sa Zelenima i liberalima. Za tu "Jamajka koaliciju", prozvanu tako zbog partijskih boja crno-zeleno-žuto, najveća prepreka je jaz između demohrišćana i Zelenih u budžetskoj i finansijskoj politici.
U obzir je uoči izbora dolazila i crveno-zeleno-crvena koalicija SPD, Zelenih i Ljevice, ali su za nju ključna prepreka ozbiljne razlike u pogledu njemačke spoljne politike, pošto se Ljevica zalaže za okončanje svih misija njemačke vojske u inostranstvu i za raspuštanje NATO-a. Međutim, ako je suditi po projekcijama, te tri stranke vjerovatno neće imati apsolutnu većinu u Bundestagu.
Po objavljivanju rezultata na osnovu izlaznih anketa, odnosno izjašnjavanja građana za koga su glasali, neposredno po izlasku sa biračkih mjesta, i demohrišćani i socijaldemokrate su izrazili nadu da će formirati vladajuću koaliciju i da će njihov kandidat naslijediti Merkel.
Lider konzervativaca Lašet izjavio je da će njegova koalicija učiniti sve što može da formira novu vladu, iako, kako je rekao, "ne mogu da budu zadovoljni rezultatima" na osnovu izlaznih anketa.
Naveo je da takav ishod izbora "stavlja pred velike izazove Njemačku, CDU i sve demokratske partije".
Socijaldemokratska partija Njemačke saopštila je da vjeruje da je dobila mandat da formira vladajuću koaliciju i da bi njen kandidat Olaf Šolc trebalo da postane kancelar.
Šolc je rezultat SPD ocenio kao "veliki uspjeh", navodeći da su mnogi birači glasali za tu partiju "jer žele promjenu vlade".
"Sada ćemo sačekati konačne rezultate, ali ćemo onda prionuti na posao", kazao je Šolc oduševljenim pristalicama u Berlinu.
(Beta/AP)
