Zbog prvog umanjenja kreditne sposobnosti SAD pao je dolar, nafta manje vredi a naniže idu i cijene akcija na berzama u Aziji i, vjerovatno, Americi.
Nafta je nastavila da gubi na cijeni i danas se prodaje za nešto manje od 84 dolara za barel, što se objašnjava očekivanjima ulagača da će slab svjetski ekonomski rast sniziti potražnju za petrolejem.
Dolar je niži u odnosu na jen i evro.
Na azijskim berzama, hongkonški indeks Han Seng danas je pao za 3,8 odsto, isto koliko i južnokorjski Kasapi. U Tokiju, indeks Nikei 225 izgubio je 2,2 procenta.
Očekujue se da će danas indeks Dau Džons na njujorskoj berzi pasti za 2,3 odsto i S&P 500 za 2,6 odsto.
"Nije smak svijeta, ali tako izgleda", kaže hongkonški finansijski analitičar Fransis Lun.
Akcije banaka su pod sijenkom strahovanja da bi finansisjki sektor mogao da se suoči sa teškim gubicima zbog jačanja dužničke krize u Evropi.
Industrijska i komercijalna banka Kine, najveća banka na svijetu po tržišnoj vrijednosti, danas je izgubila 4,2 odsto vrijednosti.
Istovremeno, jačanje jena koji čini japanske proizvode skupljim, snažno je pogodilo izvozni sektor zemlje.
Akcije grupacie Hitači pale su 4 odsto, Soni je izgubio 3,8 odsto a Mazda Motor 3,1 .
Agencija Standard i Purs (Standard&Poor's) umanjila je u petak kreditni rejting obveznica SAD na AA+ sa vrhunskih AAA, čime je zadala još jedan udarac povjerenju u američku ekonomiju koja se upinje da se oporavi od krize.
Umanjenje do sada besprekorne ocene sposobnosti SAD da vraća dugove, pridržilo se rastućem strahovanju da se najveća privreda svijeta možda kreće ka recesiji.
Ta očekivanja imaju potporu u znacima da evropska dužnička kriza prijeti da, poslije Grčke, zahvati i veće privrede evrozone kao što su Italija i Španija.
U trežnji da spreče širenje panike na finansijskim tržištima, zvaničici Grupe sedam najrazvijenih država izdali su sinoć saopštenje u kome kažu da su spremni da preduzmu sve potrebne mere za podršku finansijske stabilnosti i rasta.
Evropska centralna banke, sa svoje strane, kaže da će "aktivno sprovesti" program kupovine hartija od vrijednosti koji može da bude od koristi španskim i italijanskim obveznicama i snizi kamate koje ovim zemljama prijete finansijskom nesrećom.
(Beta)
