Rimokatolički papa Franja i pravoslavni vaseljenski patrijarh Vartolomej potpisali su danas u Jerusalimu zajedničku ekumensku deklaraciju u cilju ujedinjenja hrišćana.
Oni su se tamo sastali nakon što su se potpisali deklaraciju kojom su se obavezali da će raditi na daljem jedinstvu između istočnih i zapadnih grana hrišhanstva.
Njihov sastanak je označen kao glavni razlog papine trodnevne posete Bliskom istoku, koja se sutra završava.
Papa i patrijarh su tom ceremonijom, koju su nazvali istorijskom obeleželi 50 godina od takođe istorijskog pomirenja svojih prethodnika. Oni su se poljubili, rukovali i zajednički molili i to je bila prva ikad održana zajednička služba u toj crkvi iz 12. veka, podignutoj po hrišćanskom predanju na mestu gde je Isus razapet, sahranjen i vaskrsnuo.
Obojica su kleknuli i molili se na Kamenu pomazanja, gde je telo Isusa položeno pre sahrane. Jedan drugom su pomgli da ustanu na kraju molitve. Papi je 77 godina, a Vartolomeju 74, navode svetske agencije.
Papa Franja doputovao je helikopterom iz Vitlejema na Zapadnoj obali preko Tel Aviva u Jerusalim drugog dana trodnevnog hodočasća po Svetoj zemlji.
Njegovim sastankom s Vartolomejem obeležena je godišnjica samita, kojim je počelo približavanje između katoličkog i pravoslavnog sveta. Pre toga oni su potpisali da će voditi dijalog, čime su reafrmisali zajedničkee vrednosti katoličkih i pravoslavnih crkvi.
"Naš bratski susret danas je nov i neophodan korak na putu ka jedinstvu, zajedništvu u legitimnoj različitosti", navedeno je u deklaraciji koja je potpisana u prisustvu predstavnika 13 katoličkih i provaslavnih crkvi u Jerusalimu.
Papa Franja i duhovni vođa pravoslavnih hrišćana nisu mogli da izaberu bolje mesto da promovišu hrišćansko jednistvo od Crkve Svetog groba podignute na mestu gde vekovima star rivalitet izbija na videlo svakog dana, navodi Asošijeted pres.
Crkva koja leži na ostacima iz 4. veka je jedna od nastarijih u svetu i mesto gde šest hrišćanskih denominacija ispoveda svoju veru. Pre pet decenija samit patrijarha Atinagore i pape Pavla VI označio je početak smanjivanja napetosti između pravoslavne i katoličke crkve, nastale posle Velikog raskola u 11. veku. Oni su se sastali 5.i 6. januara 1964. godine, u vreme kada je istočni deo Jerusalima bio pod kontrolom Jordana, navodi AFP.
Samit je označio početak pomirenja posle gotovo jednog milenijuma od podela hrišćanstva 1054. godine, kada su obe strane ekskomunicirale jedna drugu. Raskol su prouzrokovali i politički i teološki nesporazumi.
Pravoslavlje je nastavilo da sledi lidere svojih lokalnih crkvi, a patrijarh iz Konstantinopolja je bio prvi među jednakima, dok su zapadni hrišćani sledili su papu.
Patrijarh Atinagora i papa Pavle VI sastali su se u rezidenciji papskog nuncija na padinama Maslinove Gore. Ukidajući međusobnu ekskomunikaciju poljubili su se i zagrlili.
Sastanak iza zatvorenih vrata trajao je oko jedan sat i završio se zajedničkom molitvom na latinskom i grčkom jeziku, kao simboličan korak ka jedinstvu dve crkve.
U nastojanju da dočara duh iz te godine Vatikan je dizajnirao logo sastanka pape Franje i Vartolomeja, predstavivši zagrljaj Svetog Petra i Svetog Andrije u čamcu pod sloganom: "Neka oni budu jedno".
Papin večerašnji sastanak s Vartolomejem bio je pun simboličnog značenja. Oni su zajedno izgovorili Očenaš i zajedno se molili na Hristovom grobu klečeći, kad su tu molitvu završili uaplili su sveće. Bio je to svečani trenutak bez presedana.
Nakon što je patrijarh završio svoj govor papa Franja se naklonio i poljubio mu ruku, u znak papskog poštovanja prema pravoslavnom patrijarhu. Sastanak s Vartolomejem I i poboljšanje odnosa s pravoslavnom crkvom je zvanična svrha papine posete Bliskom istoku, za koju je on isticao da ima prvenstveno verski karakter.