Dodatno se komplikuje situacija na evroskoj energetskoj sceni. Rusi su pristali na Turski zahtev da trasa Turskog toka ide delom trase Južnog toka, a Grci traže veće privilegije u konkurentskom Transjadranskom gasovodu.
Projekat će biti završen do 2020. godine, kada Gasprom planira da prekine transport gasa kroz Ukrajinu, preneli su beogradski mediji. Turski tok će imati kapacitet od 63 milijarde metara kubnih gasa godišnje, a od Rusije do Turske će ići po dnu Crnog mora, uglavnom po ruti koja je bila predviđena za Južni tok. "Oko 660 kilometara gasovoda ići će po koridoru Južnog toka i 250 kilometara po novom koridoru u smeru evropskog dela Turske", izjavio je predsednik Upravnog odbora Gasproma Aleksej Miler posle susreta sa ministrom energetike Turske Tanerom Jildizom, preneo je ruski poslovni list "Komersant". Prema mišljenju ruskih stručnjaka, Gasprom je bio prisiljen da izađe u susret turskim partnerima, a prvobitna zamisao ruske kompanije bila je da podvodni dio gasovoda ide paralelno sa postojećim gasovodom Plavi tok, jer bi za kompaniju to bila jeftinija varijanta. Jildiz je rekao da je glavni problem projekta činjenica da još ne postoji sporazum o konačnoj ceni gasa, a prema pisanju "Komersanta", turska strana zahteva sniženje cene za 15 odsto, što je prilično veliki popust. "Ruskaja gazeta" navela je da će morsku deonicu gasovoda Gasprom graditi samostalno, a u realizaciji projekta učestvovaće i turski Botas. "Evropska komisija smatra ekonomski neodrživim ruski projekat isporuke gasa u Tursku umjesto Južnog toka", izjavio je zamenik predsjednika Evropske komisije za energetski savez Maroš Šefčovič. NA DRUGOJ STRANI ZATEŽU I GRCI Ali EU ne brine samo Turski tok, već i sve glasnija Grčka. Zemlja sa novom populitičkom vladom počela je da ispostavlja dodatne zahteve za Transjadranski gasovod, projekat kojim EU želi da dobije azerbejdžanski gas kao alternativu ruskom. Gasovod je planiran za dostavu u Evropu preko turske transportne mreže azerbejdžanskog gasa sa nalazišta Šah Deniz iz kaspijske oblasti, koje je procenjeno na 1.200 milijardi kubnih metara. Planirano je da TAP, ukupne dužine 478 kilometara (km) ide preko teritorije Grčke od grada Komotini na severoistoku zemlje, preseče Albaniju (209 km) i po dnu Jadranskog mora (105 km) stigne do juga Italije. Očekuje se da će gasovod biti pušten u rad 2019. godine. Grčka vlada podržava izgradnju Transjadranskog gasovoda (Trans Adriatic Pipeline, TAP), međutim smatra nedovoljnim pogodnosti koje može dobiti od tranzita gasa preko svoje teritorije, saopšteno je iz Atine. Kako je rekao ministar za industrijske reforme, zaštitu životne sredine i energetike Panajotis Lafazanis, postoje razlozi za zabrinutost zbog uslova tranzita kroz TAP u pogledu grčkih ineteresa. "Uvek smo isticali da želimo da gasovod prolazi kroz Grčku. Podržavamo TAP i njegov prolazak preko naše teritorije, što će biti korisno za zemlju jer će obezbediti energetsku sigurnost i dovoljno energije u širem evropskom regionu", citirao je Tas grčkog ministra. Prema njegovim rečima, vlada će nastojati da se izbori za veće pogodnosti TAP za Grčku i Azerbejdžan, sa kojim želi da ojača i unapredi odnose u svim oblastima. Sporazum o izgradnji Transjadranskog gasovoda potpisale su 13. februara 2013. godini u Atini Grčka, Albanija i Italija.
