Ruska vlada smanjiće izdatke za 10 odsto u odnosu na nivo predviđen budžetom za 2016. da bi se budžet prilagodio dugoročno niskoj ceni nafte. Premijer Dmitrij Medvedev kaže da je ruska privreda stabilna, uprskos zapadnim sankcijama.
Nagli pad cene nafte koja se ove nedelja spustila na do sada nezamisliv nivo od 30 dolara za barel, promenila je izglede Rusije koja većinu svojih prihoda ostvaruje od nafte i koja se nadala ekonomskom opravku ove godine posle prošlogodišnje recesije.
"Moramo preduzeti promišljene mere da prilagodimo naš budžet novoj realnosti", rekao je danas ruski ministar finansija Anton Siluanov na ekonomskom forumu u Moskvi.
Ministar je rekao da vlada istražuje mogućnosti za nove budžetske prihode, posebno imajući u vidu privatizacije koje bi mogle da donesu 1.000 milijardi rubalja za dve godine (12 milijardi evra).
Siluanov je upozorio da ne bi trebalo očekivati skori porast cena nafte, a ministar ekonomije Aleksej Uljukajev je ocenio da će period niskih cena nafte biti jako dug.
Takođe pogođena ekonomskim sankcijama zbog ukrajinske krize, Rusija je prošle godine prošla kroz duboku recesiju sa snažnim padom ekonomske aktivnosti i kupovne moći domaćinstava.
Vlada je već smanjila broj zaposlenih u administraciji kako bi pomogla sektore u teškoćama kao što su banke, izgradnja, automobilska industrija.
Pad cena nafte je snizio i vrednost rublje na najniži nivo u više od godinu dana.
MEDVEDEV: SVE JE U REDU
Ruski premijer Dmitrij Medvedev poručio je da je ruska privreda stabilna uprkos zapadnim sankcijama.
"Ruska privreda je pokazala da su njeni tržišni mehanizmi stabilni, čak i u uslovima kada zapadni partneri deluju protiv nje koristeći netržišne, političke metode", izjavio je Medvedev na ekonomskom forumu "Gajdar".
On je, takođe, rekao da politika i geostrategija danas diktiraju nova pravila u globalnoj ekonomiji, navodeći kao poslednji negativan primer toga "pritisak koji Međunarodni monetarni fond vrši u pogledu ukrajinskog duga prema Rusiji", prenosi ruska agencija Tas.
"Situaciju pogoršava činjenica što uslove u ekonomiji sada diktira politika i geostrategija, što se postojeći propisi povremeno ignorišu ili prepravljaju zarad kratkoročnih ciljeva, kao što je to nedavno učinio MMF u slučaju Ukrajine", izjavio je Medvedev.
On se osvrnuo i na pitanje visokih kamatnih stopa na zajmove, što, prema njegovoj oceni, ostaje veliki problem bankarskog sektora.
"Visoke kamatne stope su ključni problem, zbog čega ćemo nastaviti da koristimo mehanizam subvencija. Takođe ćemo nastaviti da učestvujemo u programu podrške investicionim projektima koji se realizuju na osnovu projektnog finansiranja", poručio je Medvedev.
