Zemlje Zapadne Evrope počele su da iznalaze samostalna "rešenja" izbegličke krize na svojoj teritoriji. Austrijanci uvode privremeni azil a Danci uveliko jednokratno "naplaćuju" izbeglicama boravak u zemlji.
Austrijski Savet ministara odlučio je danas da uvede takozvani privremeni azil od tri godine za izbjeglice koje dolaze iz ratom zahvaćenih zemalja, rekao je austrijski kancelar Verner Fajman.
"Vlada je postigla zajednički pristup u politici prema izbeglicama. Doneli smo i odluku o privremenom azilu", rekao je Fajman na konferenciji za novinare nakon sednice Savjeta ministara (vlade).
Prema njegovim rečima, izbjeglice će morati da opravdaju svoj status nakon trogodišnjeg perioda, tokom kojeg će austrijske vlasti godišnje analizirati životne uslove u njihovim zemljama porekla.
Mera je uslijedila nakon odluke Austrije prošle sedmice da ograniči broj izbjeglica na 38.000, u odnosu na 90.000 tražilaca azila 2015. godine.
Sredinom januara Beč je privremeno suspendovao Šengenski sporazum i pooštrio kontrole na granicama kako bi suzbio priliv imigranata i deportovao izbeglice koje nisu zatražile azil u Austriji.
Za to vreme Danska je posegla za ekonomskim merama. Danski parlament danas je usvojio paket mera koje bi trebalo da odvrate izbeglice od traženja azila u toj zemlji, a jedna od mera predviđa oduzimanje vrednijih predmeta ili novca od izbeglica kako bi se platili troškovi njihovog izdržavanja.
Taj paket mera je usvojen uprkos kritikama međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava, preneo je Rojters.
Mere je u parlamentu Danske podržala uverljiva većina poslanika.
Na danskoj političkoj sceni je u poslednje vreme došlo do pomeranja udesno, zahvaljujući popularnosti anti-imigracione Danske narodne partije, ocenjuje Rojters.
Novousvojeni paket mera omogućava danskim vlastima da oduzmu od tražilaca azila novac preko iznosa od 10.000 kruna (1.340 evra) koliko je dozvoljeno da unesu u zemlju, kao i pojedinačne predmete od vrednosti koja prelazi taj iznos.
Od toga bi izuzete bile burme, kao i drugi predmeti od sentimentalne vrednosti, kao što su veridbeni prsteni, porodični portreti i medalje.
Pravni stručnjaci su, međutim, negodovali zbog mera koje otežavaju okupljanja članova porodica i dobijanje dozvole za boravak.
Kopenhagen želi da poveća period čekanja za izbeglice pre nego što mogu da prijave dolazak članova porodice s jedne na tri godine.
