Savet bezbednosti UN jednoglasno je u četvrtak tokom noći produžio mandat misiji svetske organizacije u Avganistanu na još godinu dana
Istovremeno, norveški diplomata Kai Eide, postavljen je na mesto novog specijalnog izaslanika UN u toj državi.
Glavna uloga norveškog diplomate, koji je 2004. sačinio čuveni izveštaj o stanju na Kosovu nakon nasilnih albanskih demosntracija, će biti koordinacija medjunarodne podrške vlasti u Avganistanu, koja se, jačanjem talibana poslednjih meseci nalazi pod ozbiljnim pritiskom.
"Dobra stvar u vezi sa Avganistanom je da je veliki broj država uključen u rešavanje problema...Kai Eide će koordinisati medjunarodnu pomoć, kao i saradnju izmedju civilne i vojne misije," izjavio je nakon sednice SB američki ambasador pri UN Zalmaj Kalilzad.
Koordinacija izmedju različitih organizacija i misija smatra se jednim od najozbiljnijih razloga zbog priličnog neuspeha avganistanske avanture medjunarodne zajednice da reši probleme u toj državi, uključujući pobunu radikalnih islamista, te sve veću proizvodnju sirovog opijuma.
Imenovanje novog šefa misije UN u Avganistanu usledilo je svega nekoliko dana nakon što je generalni sekretar UN Ban Ki-mun upozorio da se bezbednosna situacija u Avganistanu, uprkos ozbiljnim akcijama američkih snaga i NATO, dramatično pogoršava, pri čemu je u incidentima zabeleženim tokom prošle godine ubijeno više od 8.000 ljudi.
Banov izveštaj, suštinski, predstavlja najozbiljnije upozorenje o sve lošijem stanju u Avganistanu, punih sedam godina nakon američke invazije, pokrenute nakon samoubilačkih napada Al Kaide na SAD septembra 2001.
Nova statistika UN, prema kojoj je protekle godine beleženo 566 ubistava mesečno, što predstavlja dramatično pogoršanje u odnosu na 2006, kada je prosečno registrovano oko 425 ovakvih incidenata svakog meseca.
Ban je, istovremeno, upozorio i na ozbiljnu eskalaciju samoubilačkih napada, jer je tokom prethodnih 12 meseci zabeleženo 160 takvih incidenata, u odnosu na 123 godinu dana ranije.
Negativan izveštaj UN ukazuje da se nivo nasilja u Avganistanu popeo na najviši nivo od invazije pre bezmalo sedam godina, pri čemu su talibani, suočeni sa priličnim pritiskom koalicionih snaga, donekle promenili taktiku, transformišući se u opasne i fleksibilne oružane formacije, po ugledu na anti-američke snage u Iraku.
Izveštaj generalnog sekretara UN, kako stvari stoje, predstavljaće još jedan povod za razmirice unutar NATO zbog odbijanja čitavog niza država da se uključe u borbe sa talibanima.
Administracija u Vašingtonu, uključujući ministra odbrane Roberta Gejtsa, ozbiljno je kritikovala evropske saveznike zbog apsolutnog izostanka ambicija da se uključe u borbe sa talibanima, što se, pre svih, odnosi na Nemce, Italijane i Špance, ali SAD očekuju da bi bar deo problema u odnosima saveznika mogao biti rešen tokom aprilskog Samita NATO u Bukureštu.
U Avganistanu se, prema podacima Pentagona i NATO, trenutno nalazi oko 42.000 zapadnih vojnika, odnosno oko 3.000 više nego krajem protekle godine, jer američki vojni stratezi očekuju "ozbiljnu prolećnu ofanzivu" talibana.
Istovremeno, američki savetnici su obučili nešto manje od 50.000 avganistanskih vojnika.
Osim sve lošijeg bezbednosnog stanja, Avganistan se u nekoliko prethodnih godina suočava i sa stalnim rastom proizvodnje sirovog opijuma, glavne sirovine za dobijanje heroina, te se u toj državi trenutno proizvodi više od 7.000 tona ove droge godišnje, odnosno oko 93 odsto ukupne svetske produkcije.
(Tanjug/www.mtsmondo.com)