• Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne smije biti više od 25 MB.

Poruka uspješno poslata

Hvala što ste poslali vijest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Zagovornica CRVENOG TERORA "brani" ljudska prava

Autor mondo.rs

Žena koja se divi najmračnijem komunističkom teroru, uspostavljenom odmah posle sovjetske revolucije, najozbiljniji je kandidat za ruskog komesara za ljudska prava.

Zamenica predsednika ruske Dume i policijski general-major Tatjana Moskaljkova mogla bi da bude izabrana za novogo komesara za ljudska prava Rusije. Ona je članica stranke Samo Rusija.

Moskaljkova je najizgledniji kandidat za poziciju ombudsmana, jer, kako je zvanično objašnjeno, "ima iskustvo u odbrani ljudskih prava", a i pripada "opozicionoj partiji", naveo je izvor iz Dume, javljaju ruski privatni mediji.

Tatjana Moskaljkova je u aprilu 2015. godine predložila da MVD (Ministarstvo unutrašnjih poslova) bude preimenovan u VČK, što je skraćenica od Sveruska komisija za borbu protiv kontrarevolucije i sabotaže, poznata i kao Če-ka.

Če-ka od komunističke revolucije 1917. godine do 1922. godine funkcionisala kao vojna i bezbednosna organizacija Boljševičke partije, a osnovao ju je Feliks Edmundovič Đeržinski, jedan od najvećih komunističkih monstruma.

Crveni teror

Period od kraja 1917. godine do 1922. godine poznat jei kao "crveni teror". Tada su komunisti sprovodili masovna ubistva bez suđenja, mučili stanovništvo i otimali mu imovinu.

Poznata je po masovnim ubistvima i teroru koje je sprovodila po naređenju Vladimira Iljiča Lenjina, potpuno poludelog od sifilisa, od kojeg je na kraju i umro 1924. godine.

Moskaljkova je, pored zalaganja za vraćanje zloglasnog naziva policiji, predložila i da policiji u kriznim situacijama budu proširena ovlašćenja kako bi "odgovarajučim sredstvima uspostavila red i obezbedila mir i sigurnost u državi".

Ona ja 2012. godine, posle skandala koji je u crkvi izazvala ženska muzička grupa "Pusi rajot", predlagala uvođenje krivičnog dela "napad na javni moral" u Krivični zakon. Taj predlog, međutim, nije podržala ni njena stranka.

Elja Pamfilova bila je komesarka za ljudska prava od 2014. godine, a nedavno je izabrana za predsednicu Centralne izborne komisije.

Ona se snažno zalaže da žene služe vojsku, a tražila je i proširenje policijskih ovlašćenja u korišćenju oružja, kao i zaplenu imovine rođaka terorista.

Još iz INFO

Komentari 0

Komentar je uspješno poslat.

Vaš komentar je proslijeđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspjelo.

Nevalidna CAPTCHA

MONDO REPORTAŽE