Sirijski predsednik Bašar el Asad nagovestio je u intervjuu za "Jahu njuz" da bi moglo da dođe do saradnje sa administracijom predsednika SAD Donalda Trampa. Možda se jednog dana i desi...
... razmeštanje američkih vojnika unutar zemlje, piše "Njujork tajms."
Opaske koje je izneo Asad u jučerašnjem intervjuu naizgled signaliziraju da je spremniji za saradnju sa Trampom nego što je bio sa bivšim predsednikom SAD Barakom Obamom, ocenjuje list.
Obamina administracija je u više navrata optužila Asada za zločine i podržavala pobunjenike u borbi protiv njega, a povrh toga uporno ga je pozivala da stupi sa funkcije predsednika, podseća "Njujork tajms".
Asad je u intervjuu naveo da nije u poziciji da može da komunicira sa Amerikancima.
On se takođe nada da će se milioni izbeglica jednog dana vratiti kući i smatra da on nije kriv za rat koji u Siriji besni već šest godina.
Komentarišući navode iz izveštaja grupe za prava "Amnesti internešnel" da je u sirijskim zatvorima pogubljeno do 13.000 osumnjičenih bez suđenja, Asad je rekao da su to neprovereni i politički motivisani navodi.
"Živimo u dobu lažnih vesti, kao što znate", navodi on.
Asad je pozdravio Trampovu inicijativu da mu je borba protiv terorizma prioritet, dodajući da je to njegova pozicija u Siriji, iako je teroristima nazivao sve oružane borce koji mu se suprotstavljaju.
Predsednik Sirije, međutim, ne slaže se sa Trampovim prošlomesečnim predlogom da se uspostave bezbedne zone za civile u Siriji, a kao objašnjenje je ponudio stav da takve zone mogu postojati samo u okruženju gde nema terorista i gde postoje stabilnost i bezbednost.
"To uopšte nije realna ideja", smatra Asad.
Kritičari te ideje upozoravaju da bi pojava bezbednih zona uvukla SAD dublje u sirijski građanski rat.
Asad nije želeo da komentariše da li je opravdana odluka predsednika SAD Donalda Trampa da zabrani ulazak u zemlju za sedam država sa većinskim muslimanskim stanovništvom, među kojima se našla i Sirija. To je nazvao problemom američkog suvereniteta.
Asad navodi da je njegov prioritet da građane dovede nazad ili bar blizu njihove zemlje, ne da ih tera u emigraciju.
