• Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne smije biti više od 25 MB.

Poruka uspješno poslata

Hvala što ste poslali vijest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Katalonija: Ponedeljak! Španija: Biće ZLO! (VIDEO)

Autor mondo.rs

Madrid jasno poručuje Kataloniji da odustane od jednostranog proglašenja nezavisnosti, inače... Pogledajte i fizički sukob unionista i separatista u Barseloni.

"U ponedeljak!".

To je datum za koji je vođa ideje o nezavisnoj Kataloniji Karles Pudždemon odredio za proglašenje nezavisnosti tog regiona Španije, koji već vekovima želi potpunu samostalnost, a ne samo široku autonomiju.


Ali, Madrid je danas jasno upozorio separatiste da to ne čine, a doneta je i prva konkreta mera u tom cilju - Ustavni sud Španije zabranio je održavanje sednice katalonskog parlamenta koja je zakazana za ponedeljak.

"Pozivam Pudždemona i druge koji su za ideju nezavisne Katalonije, da ne proglašavaju nezavisnost kako bismo izbegli JOŠ VEĆE ZLO", reči su premijera Španije Marijana Rahoja, koji nije precizirao šta je mislio pod tim "još veće zlo".

On smatra da je rešenje problema Katalonije u povratku legalnosti i jasna zvanična izjava iz Katalonije da neće biti jednodstranog proglašenja nezavisnosti.


Izjava španskog premijera došla je neposredno nakon što je peta najveća banka u Španiji - Sabadelj - najavila mogućnost selidbu svoje uprave van Katalonije.

U međuvremenu, događaju se i prvi incidenti između unionista, odnosno onih koji žele ostanak Katalonije u Španiji, i separatista.

POGLEDAJTE

Katalonija obračun
Izvor: youtube/La Vanguardia

ZAŠTO KATALONCI HOĆE NEZAVISNOST?

Krvavi sukobi u nedelju, 1. oktobra 2017. godine, nemilosrdni obračun policije sa građanima Katalonije na biračkim mestima i na ulicama, doveli su do potpune nestabilnosti u tom delu Evrope, koji može da se prelije i na neke druge zemlje i regione.

Katalonija ima populaciju od 7,5 miliona stanovnika, a ovaj region Španije smatra se najbogatijim i njegova ekonomija je snažnija od ekonomija Finskej ili Portugala.

Ideja o nezavisnosti nije novijeg datuma. Štaviše! Vratimo se u prošlost...

U 12. veku, ovaj deo severoistočne Španije, bio je kraljevina Aragon. U 15. veku kralj Aragona Ferdinand oženio je kraljicu Izabelu, koja je bila vladarka najvećeg regiona Iberijskog poluostrva - Kastilje i Leon.

Tokom vekova Katalonija je uvek imala najveći stepen autonomije - svoje zakone, kulturu, običaje, jezik... 

Ali, početkom 18. veka, izbio je veliki Rat za špansko nasleđe. Kralj Felipe Peti je sa svojom vojskom porobio Kataloniju, posle 15-mesečne opsade. Katalonci su bili ugnjetavani, izgubili su atribute polunezavisnog regiona. 

To je sve trajalo do 1931. godine, kada je Španija ponovo postala Republika i tada je Katalonija ponovo osetila boljitak. 

Međutim, tokom Španskog građanskog rata i režima generala Fransiska Franka, Katalonija je ponovo marginalizovana. Na hiljade Katalonaca je bilo pogubljeno, Franko je uveo stroge resitrikcije upotrebe katalonskog jezika.

Posle Frankove smrti, 1975. godine, demokratija je zavladala Španijom, a Katalonija je postala jedan od 17 autonomnih regiona. Katalonci su dobili svoju skupštinu, policiju, obrazovni sistem, ekonomija je jačala... 

Ali, glas za potpunom nezavisnošću nikada nije utihnuo. Fudbalski klub Barselona postao je jedan od simbola separatističkog pokreta sa svojim sloganom: "Više od kluba" (Mas que une club).

RAZLOZI ZA NEZAVISNOST

1. NOVAC

Katalonija je ekonomski najmoćniji region od 17 koliko ih ima Španija. Stanovnici Katalonije zaslužni su za JEDNU PETINU državne ekonomije. Sa BDP-om većim od 200 milijardi evra, ovaj region snažniji je od ekonomija Finske ili Portugala. Četvrtina španskog izvoza (25%) odnosi se na robu i usluge iz Katalonije. Separatisti tvrde da Španija PLJAČKA Kataloniju, jer je jaz između onoga što Katalonija plaća kroz poreze i onoga što dobija - 10 milijardi evra godišnje! Stopa nezaposlesnosti u Kataloniji manja je od španske za oko 4%.

2. JEZIK

Pod generalnom Frankom, katalonski jezik je bio PROGNAN iz bilo koje službene upotrebe. Od uspostavljanja demokratije, 1978. godine, katalonski jezik je ponovo dobio svoje mesto u državnim institucijama. Sada više od 80% stanovnika Katalonije govori katalonski.

3. POŠTOVANJE (PONOS) 

Katalonski borci za nezavisnost traže da se glas Katalonaca poštuje i da imaju pravo na referendum. Madrid sve to odbija, što dodatno nervira Katalonce.

Na svakoj utakmici Barselone, tačno u 17 minuta i 14 sekundi (godina kada je Katalonija pala pod vlast kralja Filipea) sa tribina Nou Kampa se mogu čuti slogani za nezavisnost Katalonije.

RIZICI

Katalonija bi, pre svega, u ekonomskom smislu mogla da se suoči sa velikom zaduženošću. Od 2009. godine zaduženost regionalne vlade je u porastu. Izvoz bi takođe pretpreo udar, jer se više od trećine proizvoda izvozi u ostatak Španije, a u slučaju otcepljenja to bi bilo podložno dodatnim porezima. Dalje, Katalonija ne bi imala pristup Evropskoj uniji i njenom slobodnom tržištu na koje izvozi dve trećine svojih roba i usluga... Taj problem je, veruje se, bio ključan i za Škotsku i njen referendum.

Takođe, pitanje je šta bi bilo sa Fudbalskim klubom Barselona, ali i Fudbalskim klubom Espanjol i u kojoj bi se ligi oni takmičili.

Još iz INFO

Komentari 0

Komentar je uspješno poslat.

Vaš komentar je proslijeđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspjelo.

Nevalidna CAPTCHA

MONDO REPORTAŽE