Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc kaže da je Tužilaštvo odlučilo da se žali na presudu Vojislavu Šešelju. Evo i zašto...
Bramerc je danas u pisanoj izjavi naveo da je tu odluku doneo posle analize presude u kojoj je Tužilaštvo pronašlo "greške dalekosežne prirode".
Obraćajući se žrtvama zločina, Bramerc je podvukao da je žalba koju će uložiti "od najveće važnosti za Tužilaštvo".
Bramerc je ocenio da je većina sudija, koji su oslobodili Šešelja, "temeljno propustila da obavi svoju pravosudnu funkciju".
"Većina sudija je propustila da propisno razmotri suštinske aspekte tvrdnji Tužilaštva", naglasio je Bramerc, precizirajući da pod time podrazumeva "propust većine da "razmotri velike delove dokaza u spisu" i da "propisno obrazloži svoje zaključke".
Po tužiocu, greška većine sudija je i što nisu na pravi način primenili standard "van svake sumnje" i što optužbe protiv Šešelja nisu razmotrili "u svetlu dokazanog sveprožimajućeg obrasca zločina".
Bramerc kao grešku većine ističe i to što nije "napravila razliku između krajnjeg političkog cilja kome su težili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu i zločinačkih sredstava koja su primenjena za ostvarenje tog cilja".
Većina sudija je, po glavnom tužiocu, "došla do nerazumnih i protivrečnih zaključaka o činjenicama", a nije ni na pravi način primenila "elemente oblika odgovornosti kao što su udruženi zločinački poduhvat i pomaganje i podržavanje zločina, u skladu sa utvrđenom sudskom praksom".
"Istovremeno, smatramo da je većina nerazumno dozvolila mogućnost da je kriminalno ponašanje bilo jednostavno zakonita podrška ratnim naporima, uprkos nadmoćnom dokaznom materijalu koji je pokazivao upravo suprotno", naglasio je Bramerc.
To je, po glavnom tužiocu, dovelo većinu do "nerazumih" zaključaka iz presude - "da je proterivanje civila humanitarni gest; da je potpaljivački govor mržnje jednostavno podizanje morala srpskih snaga i da je upotreba tih snaga u etničkom čišćenju mera zaštite srpskog stanovništva".
"Potpuno zanemarujući veliki broj zločina koji su dokazani na suđenju, većina je zaključila da nije bilo raširenih i sistematskih napada na civilno stanovništvo u delovima Hrvatske i BiH, što je nužan uslov za zločine protiv čovečnosti", zaključio je Bramerc.
Većinom glasova, Haški tribunal je 31. marta oslobodio krivice Šešelja. Za oslobađanje su glasali predsedavajući sudija Žan-Klod Antoneti i sudija Mandaje Nijang, dok je sudija Flavija Latanci imala suprotno mišljenje da bi Šešelja trebalo osuditi.
Šešelj je oslobođen krivice za zločine protiv čovečnosti - progon nesrba na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi, deportaciju i prisilno premeštanje.
Po presudi, vođa radikala nije kriv ni za; kršenje zakona i običaja rata - ubistva, mučenje, okrutno postupanje, bezobzirno razaranje sela ili pustošenje koje nije opravdano vojnom nuždom, uništavanje verskih objekata i pljačkanje javne ili privatne imovine.
Presudom je utvrđeno da su počinjeni neki od zločina iz optužnice i da su dobrovoljci SRS bili umešani u njih, ali ne po Šešeljevom naređenju i odobrenju.
Potvrđeno je da su na više lokacija u Vukovaru, Zvorniku, Sarajevu, Mostaru i Nevesinju počinjena masovna ubistva, mučenje, okrutno postupanje, seksualno nasilje i pljačka.
Veće je, većinom glasova, utvrdilo da nije postojao udruženi zločinački poduhvat čiji je cilj bilo stvaranje jedinstvene srpske države na velikim delovima teritorija Hrvatske i BiH, odnosno Velike Srbije, u kojem je, po optužnici, sa Šešeljem učestvovao i tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević i drugi srpski vojni, politički i policijski zvaničnici.
Presudom je utvđeno da je stvaranje Velike Srbije bio Šešeljev politički cilj, ali da nije podrazumevao činjenje zločina. Ni u Hrvatskoj, ni u BiH, ni u Vojvodini, po presudi, nije bilo rasprostranjenog i sistematskog napada na na nesrpske civile, već sukoba između zaraćenih strana.
Šešelj, po presudi, nije imao ni de jure, ni de fakto nadređeni položaj nad dobrovoljcima SRS koje je slao na ratišta u Hrvatskoj i BiH na kojima su počinjeni zločini.
Iako je, većinom glasova, utvrdilo da je Šešelj u nekim svojim govorima pozivao na progon nesrba, kao u vojvođanskom selu Hrtkovci u maju 1992, veće je zaključilo je da "Tužilaštvo nije dokazalo da je taj govor doveo do odlaska Hrvata i kampanje progona".
Veće Haškog tribunala oslobodilo je 31. marta Vojislava Šešelja krivice po svih devet tačaka optužnice.