Broj nezaposlenih u RS registrovanih u aprilu je 150.911, odnosno za 3.187 više nego u istom periodu 2010.
Obistinile su se crne prognoze da će u 2011. godini rekordan broj radnika završiti na ulici. U prva četiri mjeseca bez posla je ostalo 15.922 radnika, koji su prethodno bili u radnom odnosu, što je za 2.426 ili 18 odsto više nego lane. To znači da se armiji nezaposlenih svakog dana pridruži u prosjeku 130 radnika, piše “EuroBlic”.
Broj nezaposlenih registrovan u aprilu je alarmantan - 150.911, odnosno za 3.187 više nego u istom periodu 2010.
Nastavi li se trend masovnog otpuštanja, 20,2 miliona KM, koliko je planirano za socijalno zbrinjavanje radnika, neće biti dovoljno. Vrlo lako se može desiti i da Zavod za zapošljavanje RS ne može da isplaćuje sve naknade za nezaposlenost. Ekonomisti upozoravaju da će se smanjiti i potrošnja, a sa njom i mogućnost oživljavanja posrnule privrede.
Galopirajući rast nezaposlenosti zvono je za uzbunu svima osim vlasti. Sindikati napominju da se radna mjesta gase jer je došlo vrijeme podvačenja crte, a na tome se neće skoro zaustaviti.
“Očekujemo da u ovoj godini još preduzeća ode u stečaj. Jedino rješenje je čišćenje od dugova ili likvidacija”, kaže predjsednica Saveza sindikata RS Ranka Mišić.
Ona predlaže rendgenski snimak privrede, prije svega iz ugla obaveza koje se gomilaju.
“Što prije se to uradi, biće veća mogućnost da se nešto spase. Ukoliko se bude odugovlačilo i čekalo da dugovanja tri puta premaše vrijednost imovine, onda je jasno da od tog posla nema ništa”, napominje ona.
U ovoj godini najviše radnika je otpušteno zbog stečaja, čak 60 odsto više nego lane, ali raste i broj prekida rada na određeno kao i sporazumnog prekida radnog odnosa. Svakog mjeseca radni odnos sporazumno je prekinulo 855 radnika.
“Naša istraživanja pokazuju da se pod sporazumnim raskidom radnog odnosa krije nešto mnogo ozbiljnije. Imamo slučajeve radnika koji kada potpisuju ugovore o radu, ujedno potpisuju i blanko ugovore o sporazumnom raskidu radnog odnosa, često pod ucjenom. Taj ugovor poslodavac izvuče u momentu kada njemu odgovara, a radniku, koji je sam potpisao ugovor, ništa ne duguje”, upozorava Mišićeva.
Ona kaže da dio poslodavaca više i ne zapošljava radnike na neodređeno jer sa ograničenim ugovorom može bezbolnije da se riješi viška radne snage.
Profesor na banjalučkom Ekonomskom fakultetu Vujo Vukmirica kaže da se crvena lampica za nezaposlenost odavno upalila, ali je poražavajuće to što nema nikakvog pomaka.
“Nema povećanja zaposlenosti bez povećanja privredne aktivnosti. Svaki gubitak radnog mjesta je jedna porodična tragedija, ali i socijalni problem za cijelo društvo. Smanjuje se potrošnja, što znači da se destimuliše proizvodnja i sve ide ukrug”, objašnjava Vukmirica. On napominje da zemlje Evropske unije već sada polako izlaze iz krize i bilježe kakav-takav oporavak privrede, a “mi smo još u tunelu u kojem ne vidimo svjetlo“.
Iz Udruženja ekonomista RS SWOT upozoravaju da su i povećani porezi i doprinosi na plate učinili svoje. Drugim riječima, poslodavci svode troškove za radnike na minimum i pokušavaju da se održe na nogama.
Nedavno istraživanje pokazalo je da je tokom ekonomske krize osam odsto građana BiH izgubilo posao.
(MONDO)
