BiH posljednja na listi EU

Evropski komesar za proširenje Štefan File nedavno je i zvanično potvrdio ono što se u Bosni i Hercegovini moglo i očekivati: zemlja je posljednja na listi država bivše SFRJ u napretku prema članstvu u EU. File je za albanske medije rangirao napredak država Balkana, a BiH je stavio na posljednje mjesto, zajedno sa samoproglašenom državom Kosovo.

“Hrvatska je na vrhu liste. Na drugom mjestu je Makedonija, za koju je Evropska komisija predložila početak pristupnih pregovora, ali najprije mora biti riješen spor u vezi s imenom. Sljedeća je Crna Gora, za koju smo sugerisali da bi trebalo da dobije kandidatski status”, rekao je File.

Prema njegovim riječima, slijedi Srbija, koja je "dobila novi podsticaj slanjem Ratka Mladića u Hag”, a na petom mjestu je Albanija. File je na kraju dodao da su tu još BiH i Kosovo, "najmlađa balkanska država“, prenosi “Euro Blic”.

Upitani da preciziraju u čemu BiH konkretno kasni, odnosno šta treba da uradi da bi se približila kandidatskom statutu za EU, u delegaciji EU u Sarajevu upućuju na dve adrese - na zaključke Vijeća EU iz marta, kao i na nedavni govor Filea na godišnjem sastanku Foruma o Zapadnom Balkanu, koji je održan 20. juna u Luksemburgu.

Prioriteti koji su tada naglašeni, kažu u delegaciji, predstavljaju "stvari koje je potrebno uraditi da bi se eventualna kandidatura BiH smatrala ozbiljnom“.

File je kao prvi prioritet stavio formiranje vlasti na nivou BiH koja bi u svom programu morala da ima evropski program.

“Ustav treba uskladiti s Evropskom poveljom o ljudskim pravima te usvojiti zakon o državnoj pomoći na državnom nivou. Oboje je neophodno za kredibilnu aplikaciju za članstvo. Usvajanje zakona o popisu na državnom nivou biće važno u kasnijoj fazi integracija BiH”, poručio je tada File.

Za direktnog konkurenta BiH - Kosovo, File je rekao da "ima evropsku perspektivu“. Zabrinut je zbog dugoročne održivosti kosovskog budžeta, privredne politike, nepoštovanja aranžmana sa MMF, sporog donošenja zakona... Kada se bolje pogleda, mnogo je sličnosti sa BiH, koja takođe ima "evropsku perspektivu“.

Takođe, ni BiH nema usvojen budžet, privreda je na koljenima, uslovi za nastavak aranžmana sa MMF nisu ispunjeni, a mnogi proevropski zakoni još čekaju na formiranje vladajuće većine.

Druga adresa koja govori o onome što BiH mora da uradi su šest zaključaka Veća za spoljne poslove EU iz marta u kojima se garantuje podrška BiH kao suverenoj državi. U zaključcima se uglavnom nalaze prioriteti koje je naveo i File: formiranje vlasti, usvajanje zakona o državnoj pomoći i zakona o popisu te promjenu Ustava BiH u smislu poštovanja odluke u slučaju Sejdić i Finci.

Osim toga, ministri diplomatije EU pozivaju BiH i da ispuni uslove za zatvaranje OHR, te na jačanje efikasnog funkcioniranja države i institucija. Uslov je i da BiH mora da bude u poziciji da usvaja, sprovodi i primjenjuje zakone i pravila EU.

Predsjednik Odbora za evropske integracije NSRS Branislav Borenović smatra da je Fileova ocjena napretka BiH realna, ali da bi morao da kaže ko je konkretno odgovoran za kašnjenje. Borenović naglašava da je RS otišla bar dva koraka dalje kada je u pitanju usklađivanje zakonodavstva sa propisima EU, jer postoji poslovnička obaveza da svaki zakon koji predloži Vlada, mora da ima izjavu usklađenosti s aktima Unije.

“FBiH nema takvu klauzulu, jer smatra da to treba da radi vlast na nivou BiH. Mi u RS poštujemo Ustav BiH koji kaže da je skoro tri četvrtine zakonodavstva na entitetima. Dalje, koliko god mi bili ispred FBiH, to može da zakoči federalna vlada ili parlament ako ne budu usklađivali svoje zakonodavstvo”, zaključuje Borenović.

(MONDO)