Napis podrške Jovanu Divjaku na zvaničnom sajtu Sarajevo film festivala pokazuje da je ovaj grad potpuna farsa rekao je Staša Košarac.
Napis podrške bivšem generalu Armije BiH Jovanu Divjaku na zvaničnom sajtu Sarajevo film festivala pokazuje da je ovaj grad potpuna farsa i da na unificiran način pokušava da predstavi dešavanja u prethodnom ratu - ocijenio je rukovodilac Tima za koordinaciju aktivnosti istraživanja ratnih zločina Republike Srpske Staša Košarac.
On je rekao Srni da se napisom podrške Divjaku, koji je među odgovornima za dešavanja u Dobrovoljačkoj ulici, pokušava predstaviti zajednički nacionalni odnos u takozvanoj odbrani Sarajeva.
"Treba istaći činjenicu da su upravo najžešći napadi na teritoriju RS dolazili iz Sarajeva, što se želi zanemariti. Domaćini festivala trebalo bi i da goste odvedu na mjesta gdje se nalazilo 129 logora za Srbe u ovom gradu", rekao je Košarac.
On je dodao da se u Sarajevu i kroz događaje iz oblasti kulture i sporta, koji su manje značajni u odnosu na političke, pokušava stvoriti slika da je to grad svih naroda i građana, što sigurno nije tačno.
"Očigledno je da se takva tendencija i dalje nastavlja, ali mi smo duboko svjesni različitih podvala, tako da je više bespredmetno davati im na značaju", ocijenio je Košarac.
Na zvaničnom sajtu Sarajevo film festivala izražava se žaljenje što penzionisani general Armije RBiH Jovan Divjak ove godine neće učestvovati na toj manifestaciji.
"Ove godine je Sarajevo Film Festival siromašniji za jedan poseban popratni program. Naši gosti neće ići u obilazak nekadašnjih linija odbrane grada, jer s nama nije naš prijatelj Jovan Divjak. Beograđanin po rođenju, Sarajlija po izboru, istinska legenda ovog grada, nosilac brojnih priznanja, uključujući francusku Legiju časti, čovjek velikog srca... ove godine je spriječen da bude s nama. Mislimo na njega i nedostaje nam. Nadamo se da se vidimo uskoro", navedeno je na sajtu Sarajevo film festivala.
Jovan Divjak uhapšen je u martu u Austriji na osnovu međunarodne potjernice Srbije koja ga tereti za zločine nad pripadnicima JNA u Doborovoljačkoj ulici u Sarajevu i tamo čeka na odluku o ekstradiciji.
U zločinu u Dobrovoljačkoj 2. i 3. maja 1992. godine, koji su počinili pripadnici Armije BiH, Teritorijalne odbrane i paravojnih muslimanskih jedinica, ubijena su 42 pripadnika JNA, ranjena 73, a zarobljeno je njih 215.
(Srna)
