Đelić: Nacionalni program do 2. oktobra

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić izjavio je u sredu da će konačna verzija Nacionalnog programa za integraciju Srbije u EU biti završena do 2. oktobra i najavio da će već u četvrtak na sednici Vlade Srbije pokrenuti pitanje smanjenja carina.

U tom programu, koji je predstavljen u maju, su svi zakoni koje Srbija mora da "upodobi" i jasan plan, rekao je Đelić, odgovarajući na pitanje na Televiziji B92 da li se zalaže da Srbija jednostrano primenjuje sporazum sa EU, što je predložio evropski komesar za proširenje Oli Ren.

Đelić je rekao da je precizno o tome iza zatvorenih vrata razgovarao sa Renom i najavio da će biti urađen važan aspekt, a to je upodobljavanje domaćeg zakonskog okvira sa zakonskim okvirom EU, koji je predviđen Sporazumom o stabilizaciji. On je najavio u tom smislu "jednostranu primenu", koja, inače, traje već pet godina.

Đelić je rekao da postoji mogućnost da počne ukidanje nekih carina koje su izuzetno male - od jedan, dva ili tri odsto, što je bilo predviđeno Sporazumom i najavio da će to predložiti vladi.

Sa druge strane, na odvojenom sastanku sa zainteresovanim ministrima biće razmotreno da li je u interesu Srbije i pod kojim uslovima drugi korak - dodatno smanjenje carina koje je bilo predviđeno 1. januara 2009. godine.

Prema njegovim rečima, "možda bi bilo uputnije da budemo selektivni" i da se radi građana urade neki poslovi, koji se odnose na automobile, dok bi druga pitanja važnija za industriju neko vreme sačekala, što bi bilo razmotreno sa Privrednom komorom i domaćim privrednicima.

Đelić je rekao Renu da Evropska komisija pošalje Srbiji "dodatni formalni signal" da "će se jedan ovakav postupak i formalno gledati kao početak primene sporazuma".

Kada Evropska komisija sledeće godine bude razmatrala da li je Srbija spremna da dobije status kandidata za EU, onda će se gledati koliko je primenila Sporazum o stabilizaciji, najavio je Đelić, koji je ponovio da je cilj Srbije da postane kandidat za EU 2009. godine.

Đelić je rekao da se u ponedeljak u Briselu pokazalo da Srbija ima podršku skoro svih zemalja EU, s izuzetkom jedne (Holandije), da je imala podršku celokupne Evropske komisije i da sve zemlje EU, pa i glavni haški tužilac Serž Bramerc, vide da Srbija radi sve što je u njenoj moći da zaokruži saradnju sa Hagom.

Đelić je najavio da će Srbija nastaviti intenzivno da predstavlja činjenice, tako da i Holandija sledeći put kaže "da", ističući da je i Holandija nedvosmisleno za proširenje EU.

Đelić, koji je juče izjavio da je naredna šansa za deblokiranje Privremenog sporazuma sa EU u decembru, nakon što glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc podnese izveštaj Savetu bezbednosti UN, najavio je da, ako se jedan od preostalih haških optuženika, naročito Ratko Mladić, nađe u Hagu, "odluke mogu ići i brže".

"Mehanika je takva, kao što Srbija ima telefonske sednice vlade i Savet ministara spoljnih poslova može održati i jednu dopisnu sednicu", rekao je Đelić, ocenivši da Srbija nema razloga za obeshrabrenost i da evropske integracije nisu zastale.

On je naveo da Srbija ima sve dodeljene trgovinske preferencijale, da je već dobila 2,5 milijardi evra bespovratne pomoći EU.

Podsetivši da je u novembru lane u ime vlade potpisao paket od milijardu evra, Đelić je rekao da je sa Renom otvorio dodatno pitanje, a to je da "posle rebalansa budžeta 2009. godine, ovih 200 miliona evra koje dobijamo, budu podignuti i mi smo predložili konkretne projekte u domenu infrastruktura za elektrifikaciju Koridora 10, od 600-700 miliona evra".

Đelić je istakao da dogovor o vizama uopšte nije vezan za haški uslov, niti za Sporazum o stabilizaciji i da je predao odgovaraći izveštaj Evropskoj komisiji, koji će biti razmotren i "oni će u naredna dva meseca dati dodatna pitanja".

Najavljujući sredinom novembra sastanak ministara unutrašnjih poslova EU, Đelić je rekao da posle dodatnih pitanja, koje budu imali ministri unutrašnjih poslova i pravde, predstoje dodatne misije i "na proleće sledeće godine Komisija će završiti taj posao koji je počela januara".

"Tog momenta će se to proširiti na politički nivo Komisije i zemalja članica", objasnio je Đelić, ocenivši da je zato važno da Srbija nastavi sa poslovima u vezi sa biometrijskim pasošem, zakonodavnim okvirom i kontrolom migracija.

(www.mtsmondo.com/Tanjug)