Nova - sveobuhvatna strategija Evropske unije prema Bosni i Hercegovini biće zasnovana na šest tačaka prijedloga.
Taj prijedlog će Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana i evropski komesar za proširenje Oli Ren staviti na uvid u ponedjeljak Savjetu ministara EU.
U tom dokumentu, u koji je Tanjug imao uvid, ističe se da je cilj strategije da se "obezbijedi stabilnost u BiH i nastavi napredak po pitanju ključnih reformi".
Ren i Solana ističu da Bosna ima "jedinstvene izazove", te da je neophodno „jako medjunarodno angažovanje, uključujući i aktivno korišcenje svih mehanizama EU, da bi zemlja nastavila put ka Uniji". Suština prijedloga ide ka tranziciji od Kancelarije medjunarodnog predstavnika (OHR) ka snažnijem lokalnom upravljanju, uz pojačanu podršku EU.
Evropski zvaničnici u dokumentu ističu da je potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (S S P) bio dobar korak napred, ali da "nažalost, to nije sprijčilo pogrošanje političke situacije u BiH poslednjih meseci".
"BiH mora da pokaže više političke odgovornosti i veće upravljanje nad reformskim procesom da bi napradovala ... lideri BiH moraju da pretoče svoje reči opredeljenja za članstvo u EU u dela i prave rezultate", naglašavaju Solana i Ren.
"Cilj medjunarodne zajednice i EU je da BiH bude stabilna, mirna i multietnička država koja odlučno ide ka članstvu u EU", dodaju oni i predlažu šest tačaka strategije. Prva tačka predstavlja pojačano angažovanje EU u BiH.
Evropske integracije predstavljaju oblast o kojoj se slažu svi lideri BiH. To pruža EU jedinstven uticaj i odgovornost", ističe se u tekstu. Druga tačka se odnosi na pojačano prisustvo EU.
"Mandat i kancelarija Specijalnog predstavnika EU bi trebalo da bude pojačama da bi sagledala situaciju na terenu i potrebe tranzicije", ističe se u tekstu i dodaje da bi EU trebalo da bude spremna za taj cilj do sredine 2009. godine.
Treća tačka se tiče nove rezolucije Saveta bezbednosti UN. „Ona će biti neophodna da bi se okončao rad Kancelarije medjunarodnog predstavnika i mandat Visokog predstavila, te da bi se rešila pitanja autoriteta koji proizilaze iz Dejtonskog/Pariskog sporazuma", kaže se u dokumentu. Četvrta tačka se tiče održavanja jakog angažovanja medjunarodne zajednice u BiH, koje se „pokazalo važnim i mora da se nastavi i nakon OHR".
Peta tačka se tiče aktivnog i sveobuhvatnog korišćenja svih dostupnih instrumenata EU. "Evropsko partnerstvo i primena S S P bi trebalo da budu vodilje reformi", kaže se u tekstu.
Šesta tačka se tiče "jasnog stava EU o ustavnoj evoluciji". "Ustavna reforma nije uslov niti za zatvaranje OHR niti za dalji put BiH ka EU. Ipak, ustavni okvir mora da napreduje da bi obezbijedio efikasne državne strukture koje će moći da rade na EU integracijama, uključujući neophodnost da se govori jednim jezikom", ističe se u dokumentu i naglašava da EU može da pomogne taj proces, ali da on mora da bude vodjen od strane same BiH.
Savjet ministara EU će u ponedeljak na sastanku u Briselu raspravljati o ovom dokumentu i usvojiti zaključke o BiH. Zvaničnici francuskog predstavništva EU ističu da je razlog za taj sastanak i za zaključke činjenica da se nedelju dana kasnije, 19. i 20. novembra, u Briselu održava sastanak Saveta za primenu mira.
"Na tom sastanku je trebalo da bude reči o zatvaranju OHR - za šta se zalaže Rusija - ali do toga neće doći", kaže jedan visoki zvaničnik predsjedništva. On ističe da Visoki predstavnik u BiH Miroslav Lajčak smatra da mu je „potrebno vojno prisustvo da bi se pomogle njegove političke funkcije".
Ministri EU će stoga izraziti "veliku zabrinutost" zbog političke situacije u BiH. "Poruka će glasiti: "vrijeme je za budjenje", kaže ovaj zvaničnik predsjedništva. U raspravi o BiH će se ministrima spoljnih poslova EU pridružiti i ministri odbrane. (Tanjug)