Savjet ministara BiH usvojio je danas ovogodišnji Nacionalni program ekonomskih reformi, koji će Direkcija za evropske integracije BiH dostaviti Evropskoj komisiji, što predstavlja važan korak za nastavak integracija BiH u EU.
Riječ je o sveobuhvatnom dokumentu koji na 116 stranica predstavlja ključne ekonomske pokazatelje u 2015. godini i njihovo poređenje sa pokazateljima iz 2014. godine, te donosi očekivanja za 2016. i 2017. godinu, saopšteno je iz Savjeta ministara BiH.
Prema Nacionalnom programu ekonomskih reformi, u BiH se predviđa realni rast od 3,4 odsto u 2015. godini, te blago smanjenje spoljnotrgovinskog deficita od 1,1 odsto.
Postepeno smanjivanje spoljntrgovinskog deficita očekuje se i tokom 2016. i 2017. godine, kao rezultat jačanja izvozne tražnje, ali i postupnog jačanja konkurentnosti izvoza BiH.
Postepeni oporavak ekonomija iz okruženja u ovom periodu trebalo bi da obezbijedi dalji podsticaj rastu izvoza i domaće potražnje, što bi trebalo dovesti do ekonomskog rasta od 4,1 odsto u 2016. godini te 4,4 odsto u 2017. godini.
Pozitivne promjene na tržištu rada BiH nakon 2014. godine mogu se očekivati i u 2015. godini, kada se predviđa povećanje zaposlenosti od 1,3 odsto, uz smanjivanje broja nezaposlenih i nominalni rast plata od oko 1,8 odsto na godišnjem nivou.
Savjet ministara BiH usvojio je informaciju Direkcije za evropske integracije o napretku u provođenju programa iz okvira druge komponente IPA - Prekogranična saradnja za 2014. godinu.
U informaciji se navodi da BiH učestvuje u šest programa u okviru druge komponente IPA - Prekogranična saradnja za 2014. godinu, uključujući tri programa bilateralne saradnje sa Srbijom, Hrvatskom, Crnom Gorom, kao i IPA Jadranski program prekogranične saradnje, te dva transnacionalna programa – jugoistočna Evropa i Mediteran.
I u sljedećem budžetskom periodu EU, od 2014. do 2020. godine, u okviru novog Instrumenta za pretpristupnu pomoć /IPA 2/, za BiH su otvorene mogućnosti učešća u ukupno šest programa teritorijalne saradnje i to u tri programa prekogranične saradnje - dva bilateralna, sa Srbijom i s Crnom Gorom i jedan trilateralni Hrvatska – BiH – Crna Gora, kao i tri transnacionalna programa - Dunavski, Jadransko-jonski i Mediteranski.