U nastavku iskaza na suđenju Ratku Mladiću pred Haškim tribunalom, veštak odbrane za sudsku medicinu Zoran Stanković osporavao je danas nalaze patologa koji su obducirali telaiz masovnih grobnica povezanih sa padom Srebrenice u julu 1995
Veštak Stanković odbio je, međutim, da se izjasni o broju tela ekshumiranih iz tih grobnica i okolnostima njihovog stradanja, uz obrazloženje da to izlazi iz okvira sudske medicine.
Tadašnji komandant Vojske Republike Srpske, general Mladić (74) optužen je za genocid nad oko 7.000 Muslimana iz Srebrenice koje je, po optužnici, VRS streljala u danima pošto je 11. ; jula ; 1995. zauzela tu enklavu koja je bila pod zaštitom UN.
Suština Stankovićevih prigovora na rad obducenata bila je da oni nisu mogli sa potpunom sigurnošću utvrditi uzrok smrti zato što nije bilo dovoljno mekog tkiva na većini tela, koja su pronađena “skeletizovana” ili “saponifikovana”.
Kod takvih posmrtnih ostataka, po Stankoviću, ne može se utvrditi da li su povrede nastale za života žrtve ili kada je ona već bila ubijena.
“Mogu se izložiti samo pretpostavke o uzroku smrti, ali se ne može govoriti sa sigurnošću. U obdukcionom zapisniku može se navesti da su određene povrede mogle dovesti do smrti”, rekao je Stanković. “Ne može se samo obdukcijom odrediti uzrok smrti, ali se na osnovu nađene, na primer, prostrelne rane može zaključiti da je to moglo uzrokovati smrt”.
Na pitanje predsedavajućeg sudije Alfonsa Orija (Alphons Orie) da li bi patolog koji pronađe rupu od metka u lobanji žrtve mogao da zaključi da je to uzrok smrti, Stanković je odgovorio potvrdno, ali uz rezervu. Rekao je da je u svojoj praksi naišao na slučajeve kada je žrtvama u glavu bilo pucano pošto su već bile mrtve.
Patolozima čije je nalaze u dokaze uvelo Tužilaštvo, veštak odbrane je zamerio i što su postavljali “dijagnozu” da li su rane bile ustrelne ili nanete eksplozivom, a da te rane u zapisnicima nisu podrobno opisali.
“Dijagnoza bez opisa povreda tokom obdukcije je - neprihvatljiva,,,Ja nemam pravo da osporavam taj njihov nalaz, ali on se ne može proveriti bez opisa povreda”, rekao je Stanković.
On je dozvolio da je “smrt tih osoba mogla da nastupi u različitim vremenskim periodima”, tokom “više nedelja i meseci”, na osnovu činjenice da su tela ekshumirana iz iste grobnice bila u različitim fazama raspadanja.
Predočavajući da je u nekim telima ekshumiranim iz grobnice u selu Glogova kod Bratunca bila pronađena sačma, Mladićev branilac Dragan Ivetić upitao je veštaka da li je oružje sa sačmom bilo uobičajeno u jugoslovenskoj vojsci.
“Vojska bivše Jugoslavije nije imala oružje sa sačmom”, odgovorio je Stanković.
Branilac Ivetić sugerisao je i da nema sudsko-medicinskih dokaza za tvrdnju patologa optužbe da su žrtve iz srebreničkih grobnice ubijene hicima sa male razdaljine.
Stanković je naznačio da je “ako nema tragova barutne eksplozije” ili drugih karakteristika bliske vatre, taj zaključak “neprihvatljiv”.
Većinu svojih primedbi, Stanković je utemeljio na izveštaju sudskog patologa Dušana Dunjića, koji je u oktobru prošle godine umro u Hagu, neposredno pre svedočenja na procesu generalu Mladiću.
Sa nekim Dunjićevim zaključcima, Stanković se, međutim, nije složio.
Stankovića će sutra unakrsno ispitivati tužilac.
Optužnica generala Mladića tereti i za progon Muslimana i Hrvata širom BiH, koji je u šest opština imao razmere genocida; terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnom kampanjom granatiranja i snajperisanja i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95.
