• Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne smije biti više od 25 MB.

Poruka uspješno poslata

Hvala što ste poslali vijest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Nikome nije jasno da li se Montenegro erlajns gasi ili ne

Autor Dušan Ivković

Poslednji let ova kompanija obavila je na relaciji Beoigrad - Podgorica

 Nikome nije jasno da li se Montenegro erlajns gasi ili ne Izvor: youtube/screenshot/air7HD

Montenegro erlajnz, nacionalna avio-kompanija Crne Gore biće ugašena (postaće zapravo nelikvidna sama od sebe za par dana) i umesto nje država će formirati svoju novu kompaniju do prve polovine sledeće godine, saopšteno je nakon jučerašnje sednice novoizabrane Vlade Crne Gore.

Montenegro erlajnz će tako za par dana prestati da postoji nakon 26 godina poslovanja i 24 godine letenja.

Uprkos nepreciznim interpretacijama većine medija, Montenegro nije "ugašen", država nije donela nikakvu odluku o gašenju ili produžavanju rada, već kako se moglo čuti juče, ne može ni na koji zakonit način više upumpavati pare kompaniji koja, kako je indirektno poručeno, nema sredstava ni za nedelju dana operacija. Nova Vlada je spremila 30 miliona evra za formiranje nove kompanije u sledećem budžetu.

Ova iznenađujuća odluka donesena je, kako je nakon sastanka Vlade objasnio Mladen Bojanić, novi ministar za kapitalne investicije, zato što nova Vlada "nije imala šta drugo da uradi, nije mogla da donese odluku za pomoć Montenegru, nije mogla da donese nikakvu odluku, ruke su joj bile vezane". Ovim će Crna Gora ostati bez nacionalne avio-kompanije do pred letnju sezonu sledeće godine kako ambiciozno najavljuju novi ministri. Za ostvarivanje ovog cilja već je napravljena radna grupa za formiranje nove kompanije, kako je rečeno "u periodu od šest do devet meseci".

Kako sad ovo "odjednom"?

Gubici u poslovanju nacionalnih avio-kompanija, virus koji vlada regijom i pre korone, postojao je i u Montenegro erlajnzu. Prethodna Vlada Crne Gore zagrizla je još jednom metak i u oktobru 2019. godine najavljen je lex specijalis koji je trebalo da preokrene tadašnju finansijsku depresiju kompanije od 80 miliona evra javno prijavljenih minusa, za pet godina, sa ukupno 155 miliona evra. Prvo je u budžetu za 2020. godinu planirano izdvajanje od 21 milion evra, da bi 9. decembra odjeknula još pozitivnija vest kojoj je dodata čak i stavka od 50 miliona evra za kupovinu novih aviona.

Program restrukturiranja koji je počeo mnogo ranije konačno je počeo da daje rezultate i objektivni parametri pokazivali su da Montenegro, iako finansijski stoji loše sa problemima koji se vuku godinama, nije bio spreman da baci peškir.

Nova crnogorska Vlada rešila je da pauzira već definisane budžetske konstrukcije i po svemu sudeći Montenego erlajnz je bila jedna od glavnih spornih tačaka. Kako je juče ispričano, na površinu je isplivalo da država Crna Gora od 2012. godine krši pravila o dozvoljenoj državnoj pomoći Evropske Unije i da poslednja planirana tranša od 155 miliona nije dobila konačno odobrenje od Agencije za zaštitu konkurencije na osnovu nekompletne dokumentacije i analiza koje je trebalo da dostavi nadležno ministarstvo.

Nova Vlada, kako kaže ministar Bojanić, tako nije imala nikakvu opciju da pomogne Montenegru. Nije donela odluku da kompaniju ugasi već će Montenegro sam od sebe prestati da radi.

Šlag na tortu (iako ne ključno za uzroke problema) u celoj zbrci oko (ne)odobrene državne pomoći bila je prijava Rajan era kod Evropske Komisije za ispitivanje nedozvoljene državne pomoći Montenegru koja je upućena početkom ovog meseca.

"Probali smo i 15 dana rešavali. Najavili smo da ćemo donositi radikalne odluke i nemamo problem sa tim. Ovde imamo problem da ne možemo da donesemo nikakvu odluku. Radili smo sve šta smo mogli, zvali, raspitivali se, zvali region i druge kompanije, konstultante iz Nemačke i Austrije. Sve u svemu, ne možemo da donesemo nikakvu odluku u korist finansijskog spasavanja Montenegra a da ona bude zakonita" kazao je Bojanić.

Jedan od glavnih problema je što je Agenciji za zaštitu konkurencije trebalo više meseci da oceni lex specijalis i to je kompaniju ostavilo bez para. Poslednje saopštenje Montenegra adresiralo je taj problem sa "samo usvojite zakon i dajte nam pare koje ste obećali". Pod pritiskom potpunog kolapsa potražnje usled Korone situacija je očigledno postala neodrživa. Međutim, predsednik Saveta Agencije za zaštitu konkurencije Miodrag Vujović tvrdi da su problemi bili mnogo dublji i pre Korone. Kako je kazao, nisu dobili adekvatne podatke od nadležnog ministarstva, restrukturiranje traje mnogo ranije i neuspešno je, pogotovo u delu da su tranše državne pomoći dobijene od strane države u ranijim godinama bile neprijavljene i verovatno takođe nezakonite:

"Prema pravilima EU kompanija može dobiti državnu pomoć jednom svakih deset godina, Montenegro erlajnz je tako mogao novu tranšu da dobije tek 2022. godine. Naša Agencija donosi procenu usklađenosti državnog zakona o pomoći sa evropskim pravilima koja definišu da li se država ponaša kao "privrednik", odnosno da li će efekti investicije koju daje imati povrat u nekoj formi. Mi nismo kasnili sa analizom kako neki kažu već nam nadležno ministarstvo nije dalo sve potrebne informacije za naš deo odluke a zakon o pomoći je svejedno usvojen – kazao je Vujović, otkrivši da je početkom ovog meseca čak i Rajan er podneo prijavu EU da je Montenegro dobio mnogo više para nego što je to bilo prijavljeno. Koliko je EU striktna dokaz je po Vujoviću i njihovo pitanje o fakturi od pola miliona evra koju je Montenegro ispostavio državi Crnoj Gori za realizovane repatrijacione letove. Po njemu, ključno je da se razume da njegova Agencija nije mogla da ocenjuje samo novih 155 miliona evra već je morala i sve prethodne pomoći od prvog procesa restrukturiranja pre par godina. Ni za to kaže nisu imali dovoljno validne podatke, zbog toga su kasnili što je sada nateralo novu vlast da odbije bilo kakvo novo ubacivanje para znajući da to može biti nezakonito kao i, možda, svi prethodni slučajevi, piše Petar Vojinović za Tango Six.

Juče se moglo čuti od ministra Bojanića da socijalne prinadležnosti zaposlenima u Montenegro erlajnzu navodno nisu plaćane od 2016. godine i da ukupno kasne "dve do tri plate". Po njemu je moguće, ako Agencija za zaštitu konkurencije tako prosudi, i vraćanje para od strane Montenegra u državni budžet što je, kako je konstatovao, tek sada malo verovatno.

Posledice

Zvuk koji se juče mogao čuti iz Srbije nakon reakcija novih crnogorskih ministara zvuk je otvaranja šampanjca u Er Srbiji. Srpski nacionalni avio-prevoznik postaće monopolista na nekoliko meseci na najprofitabilnijoj ruti u regiji između dve države, istoj ruti kojom je Montenegro erlajnz obavio poslednji let.

Crna Gora će izgubiti povezanost i frekvencije letova koje im u ovakvim slučajevima, a videli smo to najbolje na primeru Slovenije, neće nadoknaditi druge, pa ni niskotarifne kompanije.

Milojko Spajić, novi ministar finansija, sinoć je izjavio da će kompanija imati "potpuno novu strukturu" i "potpuno nov način poslovanja", što indikuje da su se pored truda pronalaženja rešenja za finansiranje u ovoj i više nego komplikovanoj situaciji (što se na kraju pokazalo nesupešnim) stigli da postave koncept za buduću kompaniju koja bi odmah, "strukturno" bila uspešnija od svoje prethodne verzije. Zvuči previše nategnuto posebno zbog činjenice da će stečaj "originala" doneti mnogo više komplikacija koje neće moći da se reše za devet meseci. Spajić je kazao i da nacionalna avio-kompanija nije informisala državu na zadovoljavajuć način o svom poslovanju, da oni ne znaju šta je sve rađeno uz sumnju da je rađeno loše.

Montenegro je imao skoro 30 odsto tržišnog udela na svom domaćem tržištu što je poduhvat budući da su Aerodromi Crne Gore izuzetno radili svoj posao na privlačenju inostranih kompanija. Konkurencija koju je crnogorska nacionalna avio-kompanija imala u odnosu na komšijske primere bila je disproporcionalna. Rekord kompanije bio je oko 100 letova dnevno, prevozila je za nijansu više putnika do Beograda od Er Srbije ali sa manjom frekvencijom letova. Poslovni gubici su smanjeni u poslednje dve godine, flota je unificirana a investirano je i u novi imidž kompanije.

(Mondo/Blic/Tango six)

Možda će vas zanimati

Još iz INFO

Komentari 0

Komentar je uspješno poslat.

Vaš komentar je proslijeđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspjelo.

Nevalidna CAPTCHA

MONDO REPORTAŽE