Josip Broz Tito, doživotni predsednik SFRJ, veliki svetski lider i harizmatični manipulator masama, umro je na današnji dan pre 28 godina
Da li život pod njegovom vlašću iz sadašnje perspektive deluje kao ružičasta bajka?
Ovako danas veliki broj građana Srbije, posebno mladih, vidi - u najkraćem i, s gledišta istoričara i politikologa, površno - nekadašnjeg "najvećeg sina naših naroda i narodnosti" i doživotnog predsednika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, u čije vreme se, kako većina ističe, bezbrižno živelo.
U Srbiji se i danas kao svojevrsni anahroni odgovor na krizu kroz koju je zemlja prolazila u poslednjoj deceniji često može čuti da je Brozova epoha bila nekakvo zlatno doba, a mnogi se sa sentimentom sećaju vremena kada se "radilo i lepo živelo".
Tekovine duge Titove epohe - jugoslovenska ideja, bratska zajednica ravnopravnih naroda i narodnosti, nesvrstanost i samoupravni socijalizam - davno su nestale sa istorijske pozornice, a sistem zamišljen kao "raj za radničku klasu" - doživeo je potpuni krah.
Uprkos tome, nekadašnji doživotni predsednik SFRJ, koja se nakon njegove smrti raspala u prahu i pepelu krvavog građanskog rata, ne prestaje da okupira pažnju istoričara , političkih analitičara i "jugonostalgičara" u regionu, pa i svetu uopšte.
Nekada su se na današnji dan, u 15,05 časova, kada je umro, oglašavale sirene i čitava Jugoslavija bi stala na minutu i odavala počast Drugu Titu.
Većina običnog naroda danas ga se, kako je pokazala Tanjugova blic-anketa, seća kao predsednika pod čijom je vladavinom bilo najlepše živeti, ali čija je politika bila temelj za probleme sa kojima se Srbi danas suočavaju, dok je sve ono "ostalo" pripisano nesposobnosti naših političara.
Diplomirani pravnik iz Negotina Vesna Nikolić (25) kaže da je kao mala mislila da je Tito "neki Bog kome se svi klanjaju".
"Onda se nešto promenilo i sada većina smatra da je bio loš i da nije radio za dobrobit svoje zemlje, pa pretpostavljam da je istina o njemu negde između".
"Iz priče roditelja znam da su mnogo lepo i bezbrižno živeli dok je Tito bio predsednik, a ja sam kao dete bila njegov pionir, šta god to značilo", zaključila je ona.
Stariji ga, listom, pamte po dobrom standardu, visokim platama, letnjim i zimskim odmorima tokom jedne godine, kao i po činjenici da se se od plate moglo kupiti skoro sve, ali ne vole kada im se kaže da je taj život bio zasnovan na "Titovim kreditima", a ne na ozbiljnoj proizvodnji.
Živelo se skromno i solidno, uz besplatno zdravštvo i školstvo, a narod se prema njemu odnosio sa strahopoštovanjem, dok od današnje vlasti "nema ni straha, ali ni poštovanja", smatra preduzetnik iz Vlasotinca Voja Antić.
Prema rečima bivšeg inspektor MUP-a Radomira Božovića, u Titovo vreme bilo je više sigurnosti u državi i poslu.
"Nije bilo neke demokratije, ali ni korupcije i kriminala", ocenio je on.
I nekadašnji general Vojske Jugoslavije, sadašnji predsednik Centra "Tito", Stevan Mirković tvrdi da se tada, prema sposobnostima i radu, mogao zauzimati visok položaj u društvu, dobijati velika plata, kola, šofer i druge pogodnosti...
"Ali, ako 'zdipiš' nešto iz državne kase - leteo si glavačke i sa položaja i iz partije", kaže Mirković.
O tome, prema njegovim rečima, svedoči i grafit ispisan prilikom nedavnog protesta u Beogradu radnika "Magnohroma": "O,Bože, Tita nam vrati, da ove lopove za glavu skrati!"
Mirković podseća da je Tito, dajući Albancima 1974. godine pravo "više od autonomije manje od nezavisnosti" (Socijalistička autonomna pokrajina Kosovo), rešio sukob Srba i Albanaca star stolećima, "te da je ta forma njihovog suživota i danas najrealnija".
Dok mladi mesar iz Vranja Slavoljub Filipović (25) misli da bi se i sada, kao u Titovo vreme, živelo daleko bolje i lepše "da je on među nama", diplomirani pravnik iz Velikog Kruševica kod Kruševca, Aleksandar Marinković (25) smatra da bi povoljni krediti i velike plate, karakteristični za taj period, bili nerealni i ekonomski neodrživi na duže staze i u današnje vreme.
Milosava Vesić (78), domaćica iz Velikog Šiljegovca kaže da se tada prodavalo sve što je i proizvedeno, i to po dobroj ceni, ali ona tvrdi da se i mnogo radilo.
"Pre 30-40 godina smatrao sam Tita za moćnog i autoritativnog lidera koji je radio za dobrobit i prosperitet svog naroda i Jugoslavije, ali poslednjih dvadesetak godina sam shvatio da je sve to radio kako bi nam uništio duhovnost", navodi diplomirani mašinski inžinjer Stanoje Milivojević (65) iz Beograda.
Medicinska sestra iz Kruševca Nadežda Petrović (42) je, kako kaže, tužna što su Broza nasledili "nesposobnjakovići koji nisu umeli na nastave put kojim je on vodio Jugoslaviju".
"Dok je Tito bio živ nama ništa nije falilo, radili smo, putovali, živeli normalno, a od kad njega nema - država i sve u njoj se ruši", upozorava ona.
Omladina u Srbiji, prema rečima medicinske sestre Ivane Milošević (24), krivi uglavnom Tita za sve što nam se desilo, jer je njegova politika bila diktatorska i unazađujuća i čije posledice se sada osećaju.
"Sve što je radio bila je antisrpska politika", veli ona, i u prilog tome navodi podatak da su sve velike fabrike za vreme njegove vladavine iz Srbije raseljene u Sloveniju i Hrvatsku.
Josip Broz je, nesumnjivo, obeležio jedan period u našoj i svetskoj istoriji.
O Titu se piše u raznim svetskim enciklopedijama i knjigama, među portretima drugih državnika 20. veka, u kojima je konstatovan njegov partizanski doprinos borbi protiv fašizma i pozitivno ocenjen njegov otpor Staljinu i staljinizmu.
Mnogi istoričari i dalje pridaju odgovarajuću pažnju činjenici da je Jugoslavija za vreme njegovog života bila poznata i priznata zemlja širom sveta i ne retko ocenjuju da se ona posle njegove smrti i procesa nastalih posle pada Berlinskog zida nije mogla očuvati.
(MONDO)