Evropska unija i Bosna i Hercegovina su u Luksemburgu potpisale Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju
Evropska unija i Bosna i Hercegovina su u Luksemburgu potpisale Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i privremeni trgovinski sporazum, čime je "učinjen važan korak na putu BiH ka EU", navodi se u zaključcima šefova država i vlada EU koji su stavili potpis na sporazume.
U ime BiH je sporazume sa EU potpisao je predsedavajući Saveta ministara BiH Nikola Špirić.
Evropski ministri su poručili da se teži "jačanju saradnje s Bosnom i Hercegovinom kroz sveobuhvatan okvir, stvoren ovim sporazumima, i drugim mehanizmima procesa stabilizacije i pridruživanja".
"Savet ministara EU ističe da je važno da Bosna i Hercegovina ostvaruje stalne i istinske rezultate u sprovođenju ovih sporazuma", istakli su šefovi diplomatija EU.
Oni su "ohrabrili sve političke snage u BiH da ujedine napore kako bi se sa snažnom odlučnošću nastavilo ostvarivanje programa reformi, uključujući prioritete, utvrđene Evropskim partnerstvom" EU-BiH.
Visoki predstavnik za BiH Miroslav Lajčak je izjavio da se "pred Bosnom i Hercegovinom nalazi dug put i mnogo napornog rada i kompromisa".
Lajčak je, međutim, dodao da su "politički lideri pokazali da mogu naći zajednički jezik koji je potreban da se ova zemlja dovede na put članstva u EU - sa koga, pošto se njime uputila, nijedna zemlja nije skrenula".
On je istakao da je Evropska unija pokazala da želi da pomogne Bosni i Hercegovini da uspešno ostvari cilj priključenja EU, "što je jemstvo da se ta zemlja nikada neće vratiti krvavim sukobima".
Lajčak, koji je i specijalni predstavnik EU u BiH, rekao je da je Evropska unija ohrabrena podrškom 85 odsto građana BiH ulasku u Uniju i naglasio da "vođi u BiH sada ne smeju izneveriti tako velika očekivanja građana".
Potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, BiH je načinila prvi institucionalni korak ka kandidaturi i članstvu u EU, a proces pridruživanja EU i formalno se proširio na čitav zapadni Balkan.
Proces stabilizacije i pridruživanja, kao strategiju prema zapadnom Balkanu, EU je usvojila 1999, u želji da učvrsti mir, podstakne stabilnost i demokratiju i ponudi evropsku perspektivu svakoj od tada pet država zapadnog Balkana (Albanija, BiH, Hrvatska, Makedonija i SCG).
U međuvremenu, EU je došla do granica zapadnog Balkana i punopravne članice postale su Slovenija i Mađarska (2004) i Bugarska i Rumunija (2007). Slovenija je 2007. ušla i u "evrozonu" a 1. januara ove godine, postala je prva bivša komunistička zemlja koja je preuzela šestomesečno predsedavanje Unijom.
Od zemalja obuhvaćenih Procesom stabilizacije i pridruživanja najdalje je odmakla Hrvatska, dok su Srbija, a od danas i BiH, na početku puta.
(www.mtsmondo.com/Beta)