Da robovlasništvo u nekom obliku postoji i danas, svedoči primer radnika koji su preživeli pravu torturu na nemačkoj plantaži jagoda.
Da robovlasništvo u nekom obliku postoji i danas, svedoči primer radnika sa prostora bivše Jugoslavije koji su preživeli pravu torturu na nemačkoj plantaži jagoda.
Četrdeset radnika sa prostora bivše Jugoslavije, od toga deset njih iz Kozarske Dubice, sprema tužbu protiv Markusa Feringera iz nemačkog grada Obertojringen, jer tvrde da ih je psihički zlostavljao i izrabljivao na njegovoj plantaži jagoda.
"Nama je ponuđeno sve, samo da dođemo, odradimo svoj posao i dobro zaradimo, ali na kraju se ispostavilo da smo doslovno otišli grlom u jagode", kažu radnici za "Nezavisne novine" od utorka.
Oni su se 25. maja uputili u Nemačku na sezonski rad koji je podrazumevao berbu jagoda na plantaži površine od 15 hektara.
Prema njihovim rečima, oglas za odlazak u Nemačku su pronašli u malim oglasima, a posrednik i kontakt osoba koja ih je tamo uputila bio je, kako kažu, Vojislav Damjanović iz Gradiške.
"U oglasima je pisalo da se radniku nudi posao na plantaži jagoda, te da je sat radnog vremena plaćen 5,35 evra. Osim toga, pisalo je da će u jednoj sobi koja nudi pristojne uslove za boravak spavati četiri do pet osoba, što podrazumeva odvojene muške i ženske sobe. Međutim, mi smo izvarani i ništa nije bilo tako", kažu radnici.
Oni naglašavaju da su na plantaži pretrpeli psihičko zlostavljanje i izrabljivanje koje podseća na vreme robovlasništva. Radnici kažu da ni danas ne mogu mirno spavati zbog pretrpljenog straha.
S.L. (33) iz Kozarske Dubice, koja je bila s ovom grupom ljudi, kaže da su po dolasku na plantažu smešteni u neuredne sobe i to njih osamnaest u jednu sobu.
"Vojislav Damjanović mi je prilikom razgovora za posao rekao da će muškarci i žene spavati u odvojenim sobama. Isto tako mi je rečeno, a i ostalim radnicima, da ćemo imati kuhinju, nameštene krevete i TV, te da nam ne treba dodatna oprema za rad. Međutim, kada smo došli, posteljinu nismo imali, a ponuđeni su nam stari kreveti. Dobili smo neurednu kupaonicu, u principu sve je podsećalo na zatvor i da smo tu na prisilnom radu", kaže S.L.
Ona ističe da su bili uglavnom gladni, jer im je najbliža prodavnica bila udaljena oko četiri kilometra od smeštaja, i da bi došli do hrane i pića, morali bi pešačiti skoro sat vremena, a pauza za ručak im je trajala toliko. Oni naglašavaju da ih je nazivao svakakvim imenima i da im je na početku uzeo pasoše te da su bili izbezumljeni.
"Svi smo imali hrvatske pasoše. Tu je bilo ljudi iz Srbije, BiH, Hrvatske, Poljske, Rumunije i Bugarske. Kada smo bili na izmaku snage, odlučili smo da više ne idemo raditi, međutim, on nam je zapretio, u slučaju da ne odemo na posao, da napustimo posed. Psovao je i pretio da će nas ubiti. Grupa ljudi je u strahu otišla na plantažu, a nas 34 je ostalo. Imali smo sreću da je jedna devojka govorila engleski i pozvala je Finansijsku policiju kako bi nas zaštitila. Tu noć nas je policija čuvala, a žene iz Karitasa su nam donele hranu", svedoče radnici koji za svoj rad nisu dobili ni marku.
Radnici su naglasili da ništa od ponuđenog nije ispoštovano, te da im je Nemačka obezbedila prevoz nazad. Kažu da je vlasnik plantaže već bio u zatvoru zbog istih postupaka te da je odranije poznat Finansijskoj policiji.
Prema rečima radnika, vlasnik ih je do plantaže prevozio kamionom brzinom od stotinu kilometara na sat kako ne bi gubili vreme za rad.
"Ujutru bi nas smestio, da ne kažem potrpao, u kamion koji baš podseća na one u kojima su se logoraši vozili u logor i brzinom od stotinu na sat vozio na plantažu. Zamislite kakav je to osećaj! Pre odlaska nam je bilo rečeno da ćemo se autobusom voziti do plantaže", kažu radnici.
Osim što su radili na plantaži Markusa Vöhringera, on ih je, kažu radnici, slao na plantažu drugog vlasnika, odnosno iznajmljivao ih.
(MONDO)