BiH: Posledice uranijuma zabranjena tema?

Više od 300 ljudi iz Hadžića i Han Pijeska umrlo je od kraja rata do danas od karcinoma, što mnogi doktori dovode u vezu s uticajem radioaktivnog i toksičnog osiromašenog uranijuma kojeg su NATO snage koristile u bombardovanju položaja Vojske Republike Srpske 1995. godine.

Hadžićani, koji su danas rasuti po celom svetu, bili su najviše izloženi radioaktivnoj i toksičnoj prašini nakon bombardovanja bivšeg Remontnog centra u Hadžićima, a broj umrlih verovatno je znatno veći jer su izbegli iz Hadžića umirali od karcinoma i u drugim državama, prenose "Nezavisne novine".

Tačne podatke o broju umrlih i obolelih u BiH zbog uticaja osiromašenog uranijuma niko nema.

Slavica Jovanović, doktorica u Domu zdravlja u Bratuncu, gradu u koji je posle rata izbeglo najviše Srba iz Hadžića, pratila je zdravlje ovih ljudi u periodu od 1996. do 2000. godine.

Ona kaže da su 2000. godine u Bratuncu boravili i univerzitetski profesori iz Velike Britanije koji su dokazali postojanje osiromašenog uranijuma u organizmima ljudi izbeglih iz Hadžića.

"Oni su analizirali uzorke 17 osoba iz Hadžića, Đakova, Kline i jednog novinara BBC-ja. Potvrdili su da su ljudi iz Hadžića bili izloženi osiromašenom uranijumu i zaključili su da uranijum odložen u plućima nastavlja da se mobilizuje", objašnjava Jovanovićeva.

U Zavodu za javno zdravstvo Federacije BiH kažu da se stopa smrtnosti i obolelih stanovnika Hadžića ne može dovesti u vezu s osiromašenim uranijumom.

Međutim, priznaju da nikad nije ni rađena provera prisustva uranijuma u krvi i urinu stanovništva, jer u BiH ne postoji oprema za takvo istraživanje.

Prema podacima UN-a, osiromašeni uranijum je bio najopasniji u trenutku bombardovanja jer su čestice uranijuma bile u vazduhu i zbog toga se pretpostavlja da je najviše uticao na zdravlje Srba, od kojih je većina po okončanju rata napustila ovu opštinu.

Jelina Đurković, bivši delegat u Predstavničkom domu bh. parlamenta, kaže da je odnos Veća ministara BiH prema ovom problemu neshvatljiv.

Na njenu inicijativu 2005. godine oformljena je komisija za istraživanje posledica radijacije osiromašenog uranijuma u ratu bombardovanih mesta.

Komisija je delovala devet meseci, a Đurkovićeva tvrdi da država nikad nije stala iza izveštaja koji je ova komisija pripremila te godine. Podseća i da je ta komisija tada dokazala da postoji 15 mesta u BiH kontaminiranih osiromašenim uranijumom.

"Najviše je kontaminirano područje Hadžića i Han Pijeska i tu su prilikom bombardovanja živeli ljudi. Uranijem su gađani i drugi objekti poput releja, ali tu nije bilo uticaja na ljude, a za šest lokacija oko Sarajeva NATO nikad nije dao podatke. Procenjuje se da je u NATO bombardiranju bačeno više od 3,5 tona bombi i zrna s osiromašenim uranijumom", naglašava Đurkovićeva.

Ona tvrdi će problem posledica delovanja osiromašenog uranijuma na zdravlje građana BiH biti aktuelan i za 50 godina, ali da, zbog umiranja i migracije stanovništva, neće biti dokaza.

(MONDO)