Verskim obredom u Memorijalnom centru Potočari u petak je obeležena trinaesta godišnjica od zločina nad srebreničkim muslimanima
Verskim obredom u Memorijalnom centru Potočari u petak je obeležena trinaesta godišnjica od zločina nad srebreničkim muslimanima koje su počinili pripadnici srpskih snaga na leto 1995. godine. Tokom ceremonije sahranjeni su posmrtni ostaci 308 žrtava, čija su tela pronađena na 55 različitih lokacija.
Prisutnima na komemoraciji, kojih je prema proceni bilo oko 40 hiljada, obratili su načelnik opštine Srebrenica Abdurahman Malkić, američki ambasador u BiH Čarls Ingliš, visoki predstavnik u BiH Miroslav Lajčak i predsedavajući Predsedništva BiH Haris Silajdžić.
Verski obred ukopa žrtava predvodio je poglavar Islamske zajednice Mustafa Cerić.
Načelnik opštine Srebrenica Abdurahman Malkić rekao je na komemoraciji u Potočarima da se zločin ne sme negirati i apelovao da se ekshumiraju, identificiraju i u Memorijalnom centru nađu svoj smiraj sve žrtve.
On je zatražio da se počinioci zločina brže procesuiraju i adekvatno kazne kako bi pravda bila zadovoljena, a istina se spoznala, čime bi se otvorila vrata za intenzivniji proces pomirenja na ovim prostorima.
"Napravimo Srebrenicu istinski multietničkom i funkcionalnom zajednicom, koja će, pored simbola patnje i stradanja biti i simbol mira, prosperiteta, sigurne i lepe budućnosti", rekao je Malkić.
Predsedavajući Predsedništva BiH Haris Silajdžić rekao je da svi oni koji su danas u Srebrenici, ali i svi koji rade na pitanju Srebrenice, "doprinose razvijanju kulture pamćenja, jer pamćenje i podučavanje predupređuje ponavljanje, što je od izuzetne važnosti za generacije koje dolaze".
Silajdžić je istakao da su danas oči sveta uprte u Srebrenicu i BiH, jer se u "Srebrenici ogleda ne samo prošlost nego i budućnost celog sveta".
"Zbog toga je važno da potvrdimo naše opredeljenje, ne samo rečima nego i delima, da je pravda ipak dostižna, da se politikom genocida ne mogu ostvarivati politički ciljevi, i da na primeru Srebrenice možemo graditi pobedu mira i suživota", rekao je Silajdžić.
On je naveo da su u leto 1995. godine napravljene greške i propuštene prilike za pravdu, ali je upitao "zbog čega se greške i propusti i dalje prave, pogotovo kada je u pitanju implementacija presude Međunarodnog suda pravde".
Silajdžić je rekao da je "u neskladu sa ovim priznanjem" nedavna odluka generalnog sekretara UN Ban Ki Muna da odbije zahtev dva člana Predsedništva BiH za implementaciju ove presude jer treći član Predsedništva BiH nije potpisao taj zahtev.
Visoki predstavnik u BiH Miroslav Lajčak rekao je da se između prošlosti i budućnosti BiH nalazi pravda, od koje se nikada neće odustati.
Lajčak je istakao da je prvi cilj kažnjavanje svih zločina, drugi pomoć građanima Srebrenice da se ona izgradi kao multietnička zajednica i treći da se pomogne BiH da izađe iz tame.
Ambasador SAD u BiH Čarls Ingliš rekao je na komemoraciji da lokalni lideri nemaju pravo da koriste genocid za svoje uske interese i da ne smiju manipulisati žrtvama i porodicama nastradalih, ističući da krivica za počinjeni zločin stoji na zločincima i da nije kolektivna.
Ingliš je dodao da lokalni lideri moraju priznati da se genocid dogodio i iskreno raditi na pomirenju, te pozvao cijeli svet da dođe u Potočare i oseti tugu, kako se ovakva tragedija nikada nigde ne bi ponovila.
Osim rukovodstva Federacije BiH, bošnjačkih članova državnog rukovodstva BiH, predsedavajućeg Predsjendištva BiH Harisa Siljadžića, među brojnim delegacijama na komemoracijiu Srebrebici prisutvovali su i ambasadori Velike Britanije, Francuske, Holandije, Srbije, Crne Gore i mnogih drugih zemalja.
Komemoraciji povodom trinaeste godišnjice od zločina nad srebreničkim muslimanima prisustvovala je i delegacija Vlade RS, na čelu sa predsednikom Komisije za provođenje programa za Srebrenicu Miladinom Dragićevićem. Prisutan je bio i predstavnik Vatikana u BiH.
U prostoru Memorijalnog centra pojavila se grupa žena i mladića iz Organizacije žene u crnom iz Beograda koje su ušle sa velikim transparentima i natpisima "Solidarnost", "Žene u crnom za mir i pravdu"....
Iako je svoje prisustvo u Potočarima ranije najavio i ratni komandant Srebrenice Naser Orić, on se nije pojavio na komemoraciji nastradalim Bošnjacima.
"Sigurno ću biti u Potočarima, 11. jula, a što se tice predrasuda, rođen sam sa strahom, ali za ovo nema potrebe da se plašim. Dejton je rekao, u Srebrenici može da živi ko želi", rekao je za tada za banjalučke medije Orić kojeg je Haški tribunal oslobodio krivice za nesprečavanje ratnih zločina nad Srbima u i oko Srebrenice.
(MONDO)