Milorad Dodik smatra sa je bivša predsednica RS Biljana Plavšić manje kriva za sukobe u BiH, nego član u Predsedništvu BiH Željko Komšić.
Premijer Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je u utorak da smatra sa je bivša predsednica RS Biljana Plavšić manje kriva za sukobe u BiH, nego aktuelni hrvatski član u Predsedništvu BiH Željko Komšić, koji je nosilac "zlatnog ljiljana" iz ratnog perioda, čime ga je odlikovao ratni predsednik BiH Alija Izetbegović.
Reagujući na namere Komšića, koji je u ponedeljak uputio pismo švedskim vlastima s ciljem da se spreči puštanje Plavšićeve na slobodu pre vremena, Dodik je rekao da "Plavšićeva nije pucala u ratu ni u koga, dok se to ne može reći za Komšića".
"Ništa se u slučaju Plavšićeve ne dešava mimo procedure zakona i statuta Haškog tribunala. Pravila Hasksog tribunala su poznata i Plavšićeva je prošla jedan težak period i ja mislim da je ona manje kriva za sukobe nego Željko Komšić", rekao je Dodik.
On je izjavio da će biti interesantno sagledati u budućnosti šta je u ratu radio Komšić, ako je on nosilac zlatnog ljiljana.
"Ja znam da Biljana Plavšić nije pucala i da nije nikog ubila, ali ćemo videti da li su to radili nosioci zlatnog ljiljana",rekao je Dodik.
I član Predsedništva BiH iz Republike Srpske Nebojša Radmanović saopštio je da nepodržava saopštenje svog kolege Željka Komšića koji se usprotivio eventualnom pomilovanju bivše predsendice RS Biljane Plavšić koja izdržava kaznu zbog ratnog zločina.
Radmanović je saopštio da "stavovi u Komšićevom pismu nisu stavovi Predsedništva BiH, nego lični stavovi samo jednog člana Predsedništva BiH".
"Izabrani politički predstavnici trebalo bi se uzdržavaju komentarisanja sudskih presuda i drugih pravosudnih odluka jer se to može smatrati mešanjem u zakonski postupak", naveo je Radmanović i dodao da "Biljana Plavšić ima zakonsko pravo da traži prevremeno
puštanje na slobodu, a na vlastima Švedske je da o tome odluče.
Komšić je u ponedeljak uputio pismo švedskim vlastima povodom mogućnosti puštanja na slobodu Plavšićeve, koja izdržava kaznu zatvora od 11 godina u švedskom zatvoru i Ninsbergu, a koju joj je izrekao haški sud.
Komšić je naveo da bi puštanje na slobodu Plavšićeve pre vremena bila velika greška prema žrtvama i porodicama žrtava u BiH.
Odbrana Plavšićeve podnela je ranije zahtev švedskoj vladi da joj se odobri prevremeno puštanje na slobodu s obzirom na godine starosti i zakonsku mogućnost, koja se pruža u toj državi.
I ukoliko bi vlasti Švedske pozitivno odgovrile na taj zahtev to će biti upućeno Hasksom tribunalu, koji treba da donesu konačnu odluku u vezi njenog eventulanog puštanja na slobodu.
Haški tribunal je 2003. izrekao kaznu zatvora Plavšićevoj u trajanju od 11 godina.
(agencije/MONDO)