Miroslav Radić od države Srbije traži odštetu od 50 miliona dinara zbog 4,5 godine koje je proveo u pritvoru Haškog tribunala.
Pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu održano je pripremno ročište po tužbi kapetana u penziji bivše JNA Miroslava Radića, kojom od države Srbije traži odštetu od 50 miliona dinara zbog 4,5 godine koje je proveo u pritvoru Haškog tribunala, pred kojim je oslobođen optužbi.
Radić je pred Haškim tribunalom bio optužen za zločine protiv čovječnosti kao član takozvane vukovarske trojke, čiji su članovi Mile Mrkšić i Veselin Šljivančanin 2007. godine osuđeni na 20 godina zatvora, odnosno pet godina zatvora.
Republičko javno pravobranilaštvo je ranije u odgovoru na Radićev zahtjev navelo da on ne može da traži naknadu štete od Srbije, jer država Srbija nije vodila krivični postupak protiv njega.
Sudija Jasna Lozuk zakazala je saslušanje Radića pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu za 24. april.
Radićev advokat Slobodan Pavlović istakao je da je bivša SRJ, kao pravni prethodnik Srbije, usvojila Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom i da prema tom zakonu odluke tribunala obavezuju i zakonodavstvo Srbije, pa se presuda tribunala smatra kao da je donio sud u Srbiji.
Pavlović je dodao da je Zakonom o krivičnom postupku propisano da pravo naknade štete imaju oni koji su bili u pritvoru a nisu osuđeni na zatvorsku kaznu.
Naveo je i da je statutom tribunala i zakonom o saradnji sa tim sudom propisano da se neki predmeti mogu ustupiti nacionalnim sudovima i podsjetio da je glavni tužilac tribunala svojevremeno predložio da se "vukovarskoj trojci" sudi pred nacionalnim sudom, pa su se Srbija i Hrvatska raspravljale oko toga i onda je odlučeno da se ipak sudi pred tribunalom.
"Šteta je prouzrokovana hapšenjem i pritvorom, jer je Radić oslobođen optužbe. Statut tribunala ne predviđa da oni koji su oslobođeni od odgovornosti imaju pravo na naknadu štete. To pravo, međutim, Radiću garantuje Evropska konvencija o ljudskim pravima", rekao je Pavlović.
Advokat je naveo da je Srbija odgovorna po principu objektivne odgovornosti da nadoknadi štetu Radiću, jer je on državljanin Srbije.
Zastupnica Republičkog pravobranilaštva Vera Krčić rekla je da je tačno da neosnovano uhapšeni imaju pravo na naknadu štete, ali da se u slučaju Radića ta odredba Zakona o krivičnom postupku ne može primijeniti, jer se ona odnosi na postupak koji se vodi na teritoriji Srbije.
Radićev advokat Miodrag Gligorijević istakao je da je Srbija usvajanjem zakona o saradnji sa tribunalom praktično ustupila dio prava na krivično gonjenje.
"Činjenica je da Radiću nije suđeno u Srbiji, ali da mu je suđeno, za šta se Srbija zalagala, on bi imao pravo na naknadu štete. Ako nije odgovorna Srbija, ako nije Haški tribunal, ko je onda odgovoran", upitao je Gligorijević.
Vera Krčić je uzvratila da je to organ koji je osnovao tribunal, odnosno Savet bezbednosti UN, koji bi trebalo da odluči ko je odgovoran za naknadu štete ljudima koji su bili u pritvoru a onda na suđenju oslobođeni.
Sudija Jasna Lozuk rekla je da je zbog velikog interesa javnosti strankama u postupku dozvolila da obrazlažu svoje stavove, iako to nije uobičajno na pripremnim ročištima. Suđenje je pratilo desetak novinara.
Radić je novinarima po završetku ročišta rekao da tužbu nije podnio kako bi se obogatio i okoristio, niti jer želi da nešto naplati, nego da bi ustanovio da li država smatra da mu sleduje ono što i svim ljudima koji su bili u sličnoj situaciji.
(Beta)
