Građani Hrvatske i Slovenije danas učestvuju na izborima za Evropski parlament.
Hrvatska danas bira svojih 11 poslanika u EP, ovoga puta zajedno sa drugim držvama Evropske unije čija je članica od 1. jula prošle godine.
U izbornoj trci za prestižno mesto u važnoj evropskoj instituciji je ukupno 275 hrvatskih kandidata, među kojima su bivša premijerka, bivši i sadašnji poslanici Sabora, aktuelni evroparlamentarci, ugledni lekari, preduzetnici, nezaposleni, penzioneri.
Politički vrh najmlađe članice Unije ukazuje na važnost izlaska na evroizbore u svetlu činjenice da "nije nevažno" ko će donositi zakone po kojima će se živeti.
Oko 3,8 miliona registrovanih birača u Hrvatskoj i inostranstvu ove godine bira predstavnika manje nego prošle godine, s obzirom da se ukupan broj zastupnika u novom petogodišnjem sazivu EP smanjio sa 766 na 751.
Za naklonost birača bori se 25 hrvatskih lista, 18 samostalnih stranačkih i sedam koalicionih. U koalicijama na izbore izlaze i dve najjače stranke - Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) i Socijaldemokratska partija (SDP).
Svoje pravo birači će moći da ostvare na 6.337 biračkih mesta, 79 ih je u inostranstvu, a 6.258 u Hrvatskoj. U inostranstvu će moći da se glasa u 49 država.
Evroposlanike Hrvatska bira sistemom preferencijalnog glasanja - građani, osim određene liste, mogu da zaokruže i određenog kandidata s liste za koju glasaju. Čitava zemlja je jedna izborna jedinica, a izborni prag iznosi pet odsto.
Izborna kampanja za Evropski parlament je, za hrvatske prilike, trajala dugo, čak 47 dana, no za široku javnosti ostala je gotovo "nevidljiva", ocenjuje Hina.
Dodatno ju je u drugi plan gurnula katastrofalna poplava, koja je pre nedelju dana pogodila istok Hrvatske i ugrozila oko 30.000 ljudi.
Šef države Ivo Josipović pozvao je građane da izađu na evroizbore i poručio da izlaskom na birališta potvrđuju da država zna i želi da brine o zajedničkim interesima Evropske unije, ali i interesima Hrvatske.
Pobedu očekuju stranke desnice predvođene HDZ-om, oslanjajući se na rezultate istraživanja trenutnog "ukusa" građana opterećenih brojnim problemima.
Evroizbori će u velikoj meri, tvrde pozavaoci prilika u Hrvatskoj, definisati i političku budućost premijera i lidera SDP-a Zorana Milanovića.
U Hrvatskoj je na snazi izborna tišina koja će trajati do zatvaranja birališta, u nedelju u 19 časova, i do tada je zabranjena svaka izborna kampanja, objavljivanje procena rezultata, kao i prethodnih, neslužbenih rezultata izbora.
I Slovenija će se danas pridružiti ostalim članicama Evropske unije koje biraju svoje poslanike u narednom petogodišnjem sazivu Evropskog parlamenta, što će predstavljati uvertiru za vanredne parlamentarne izbore, najverovatnije, tokom leta.
Poziv za izlazak na birališta je dobilo oko 1,6 miliona građana Slovenije, od kojih se očekuje da daju svoj glas i odluče kojih osam političara će ih predstavljati u evroparlamentu.
Na glasačkom listiću će biti ukupno 16 lista, počevši od parlamentarnih partija do grupa kojima će ovo biti prvi izborni test, uključujući čak i listu koja je nastala iz Fejsbuk kampanje.
Prema istraživanju javnog mnjenja, na evroizborima najviše glasova mogu da očekuju stranke desnog centra, među kojima najbolji "stoji" lista opozicione Slovenačke demokratske stranke.
Šansu imaju i zajedničke liste dveju takođe opozicionih stranaka - demohrišćanske Nove Sloveniji i Slovenačke narodne stranke, lista "Verujem" predvođena nekadašnjim glavnim državnim revizorom Igorom Šoltesom, široj javnosti poznatijeg kao unuk komunističkog lidera Edvarda Kardelja.
U trci je i samostalna lista aktuelnog slovenačkog evroparlamentarca Jelka Kacina, koji je nedavno izrazio nezadovoljstvo zbog slabe zainteresovanosti birača u Sloveniji za evroizbore, ocenivši da u državi neće biti promena dok bar 50 odsto birača ne izađe na izbore.
Kacin je podsetio da je na evro-parlamentarnim izborima u Sloveniji 2004. i 2009. glasalo samo 28 odsto registrovanih birača i dodao da će na predstojećim, prema izbornim prognozama, glasati oko trećine upisanih birača.
Rezultate će uspešne partije, bez sumnje, koristiti kao odskočnu dasku za predstojeće vanredne parlamentarne izbore, a ishod, takođe, može dovesti do konsolidacije levice - dolazak novih "igrača" mogao bi podeliti glasove konzervativnog bloka.
Kampanja je, ukazuje agencija STA, bila "niskog intenziteta", povremeno praćena skandalima, a evropske teme su često marginalizovane zbog domaćih.
Biračka mesta u Sloveniji otvorena su od sedam do 19 časova, a prvi nezvanični rezultati će biti objavljeni oko 23 sata kada bude bilo zatvoreno i poslednje biračko mesto u Evropi, preciznije u Italiji.
Izbori za EP ovih se dana održavaju u svm državama članica Unije.
Na izbore su prvi, 22. maja, izašli birači u Holandiji i Velikoj Britaniji, u petak Česi i Irci, juče su birali Letonci i Slovaci, kao i birači na Malti, dok su 25. maja izbori u svim ostalim članicama Unije. Izbori traju do nedelje u 23 sata, kada se zatvaraju poslednja birališta u Italiji.
Upravo zbog te činjenice i evropskih pravila, Državna izborna komisije će hrvatske rezultate objaviti tek u nedelju posle 23 sata, dakle nakon što se zatvore birališta u Italiji.
Prvi izbori za članove Evroparlamenta iz Hrvatske održani su 13. i 14. aprila prošle godine kada je, u skladu s odredbama iz Ugovora o pristupanju Hrvatske Evropskoj uniji, izabrano 12 članova. Pobedila je lista na kojoj je vodeća stranka bila opoziciona Hrvatska demokratska zajednica.
