Turistički radnici Budve, šokirani najavom lokalnog rukovodstva, ocenili su da Budva ne treba da liči na Dubai ili Monte Karlo
Predlogom Detaljnog urbanističkog plana u priobalnom pojasu Budvanskog zaliva predviđena je izgradnja više od 20 solitera, a Budva će po grubim proračunima dobiti još 800.000 kvadratnih metara stambenog prostora, namenjenog tržištu.
Računajući prosečnu cenu po kvadratnom metru prostora, koja se u Budvi kreće od 3.000 do 5.000 evra, očekivani promet meri se milijardama evra.
Direktor Budvanske agencije za planiranje Aleksandar Tirčić ocenio je da će ideja o izgradnju luksuznih stanova od dve stotine i više kvadratnih metara, kao i da Budva postane "grad kula", dovesti do bogaćenja, a ne siromašenja grada.
On je naveo da visoke zgrade neće biti samo obeležje Budve, već su to i Dubaija, Marbelje, Monte Karla...
Tirčić je kazao da neće biti građeni samo stambeni objekti i dodaje da će biti i novih hotela, a da interesovanje za Budvu već pokazuju "brendovi" poput Šeratona i Hiltona.
On je rekao da se ne boji "ni nedostatka vode, struje, komunalne i saobraćajne infrastrukture" i dodao da postoji rešenje za sve te probleme sa kojima se Budva godinama suočava.
Turistički radnici Budve, šokirani najavom lokalnog rukovodstva, ocenili su da Budva ne treba da liči na Dubai ili Monte Karlo.
"Budva je originalna, najbitnije je korišćenje prostora i ljudi u njemu. Ako turisti dolaze u Crnu Goru, oni to čine da bi doživjeli neki drugi prostor i ljude. To je pitanje identiteta", kažu turistički radnici.
Profesor Fakulteta za turizam Rade Ratković ocenio je da takve ideje nisu prihvatljive jer će velika koncentracija ljudi dovesti do narušavanja ambijenta i do toga da grad ne bude privlačan za turiste.
"Ne znam od čega će grad živeti", kazao je Ratković.
Premijer Milo Đukanović rekao je da je o ideji građnje nebodera saznao iz medija i dodao da nije pristalica velikih betonskih zdanja na obali.
On je, međutim, ocenio da na crnogorskom primorju postoji svest da se ne bi smele ponoviti neke greške koje su se događale na nekim drugim lokacijama.
"Recimo u Španiji, kada se sama obala, pena od mora da kažem, zatrpa betonom i kada se možda jednokratno dobije, ali se dugoročno sasvim izgubi", kazao je crnogorski premijer.
Po crnogorskim zakonima, da bi se izgradio objekat od više od 1.000 metara kvadratnih i viši od dva sprata, mora se dobiti saglasnost ministarstva ekonomije.
(Beta/www.mtsmondo.com)