Tužilaštvo Bosne i Hercegovine uskoro bi trebalo da podigne optužnicu protiv pojedinih pripadnika Prvog korpusa Armije BiH.
Među kojima je i ratni komandant Vahid Karavelić, zbog ratnih zločina počinjenih u Sarajevu, piše banjalučki "Glas Srpske".
Ovo bi trebalo da bude prva optužnica Tužilaštva BiH protiv bošnjačkih oficira za zločine počinjene u Sarajevu.
Pozivajući se na izvore bliske istražnim organima, banjalučki list navodi da se istražne radnje u vezi sa Karavelićem privode kraju i da je ostalo da budu salušani pojedini svedoci kako bi optužnica bila kompletirana.
Bivši logoraš Slavko Jovičić - Slavuj navodi da je Karavelić najmanje deset puta tokom 1994. i 1995. godine bio u logoru "Silos" u Tarčinu, te da je naređivao da se logoraši u grupama šalju u Hrasnicu na prvu borbenu liniju kao živi štit.
Udruženje "Istina" iz Istočnog Sarajeva ima dokaze da je Karavelić 11. maja 1992. godine naredio napad na kasarnu bivše JNA u Krupi kod Tarčina, a zarobljene vojnike i oficire je sproveo u logor "Silos".
O zločinima govori i Mirjana Krajišnik iz Sarajeva, koja je ranjena u granatiranju Hadžića, na prostoru gde nije bilo vojnih objekata.
"Glas" navodi da je Karavelić osumnjičen i za ubistvo 37 i ranjavanje 34 vojnika Vojske RS koji su se nalazili na položajima na Igmanu i Bjelašnici krajem avgusta 1993. godine.
Te godine, 14. avgusta, potpisan je Sporazum o povlačenju između Armije BiH i UNPROFOR-a kojim je bila predviđena demilitarizacija, a pripadnici Prvog korupsa, pod komandom Karavelića, napali su pripadnike VRS.
Karavelić se dovodi u vezu i sa ratnim zločinima nad Hrvatima u Grabovici 1993. godine.
Pejić: Spremaju se optužnice za najviše zvaničnike
Član tima Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske za istraživanje i dokumentovanje ratnih zločina Radovan Pejić izjavio je da se očekuje da će tokom ove godine biti podignute optužnice za ratne zločine nad sarajevskim Srbima protiv nekoliko najviših zvaničnika bivše Republike BiH.
"Mi na osnovu izjava svedoka i drugih materijalnih dokaza imamo dosije u kojem je utvrđeno gde i na koji način je ubijeno 3.299 srpskih civila u Sarajevu", rekao je Pejić.
Prema podacima ovog tima, na području Sarajeva tokom rata bilo je evidentirano 126 logora kroz koje je prošlo oko 3.000 srpskih civila.
Pejić je podsetio da je do sada nadležnim tužilaštvima podneseno 217 izveštaja o krivičnom delu ratnog zločina koji su počinjeni nad Srbima od 1992. do 1995. godine u delu Sarajeva pod muslimanskom kontrolom.
"Radi se o 15 lica koja se sumnjiče za zločine u Dobrovoljačkoj ulici, zatim 13 lica za stradanje grupe 'Transporter', kao i protiv 39 lica osumnjičenih za zločine u Hrasnici", rekao je Pejić.
On je dodao da je za zlodela u Centralnom zatvoru odgovorno 41 lice, a za krivična dela u bivšoj kasarni "Viktor Bubanj" vezana su imena 38 lica.
Takođe su podneseni izveštaji za zločine počinjene nad Srbima koji su bili zatočeni u logoru "Silos" u Tarčinu. Kroz taj logor, koji su držali muslimani, a koji je aktivno radio i dva meseca nakon potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, prošlo je 600 Srba.
U Sarajevu je pre rata živelo 168.000 Srba, a sada ih nema ni dva posto.
(agencije/www.mtsmondo.com)