Vlasnik stada ovaca Čedo Đordan iz hercegovačkog sela Mišljen kod Ljubinja do sada je razminirao više od 500 mina zaostalih iz poslednjeg rata.
Đordan (62) je vlasnik stada od 80 ovaca i isto toliko jagnjadi, a prve mine su mu jedva oko pola kilometra od kuće. Ističe da, uprkos brojnim akcijama, ni 12 godina po završetku rata, još niko nije dolazio da ukloni minska polja ispod sela Mišljen.
Zbog toga je sam morao da krene u akciju, pa je počeo da uklanja mine svuda gde su predstavljale opasnost po njega i njegovo stado i uklonio ih više nego ijedan deminer profesionalac.
"Više od 300 mina onesposobio sam na taj način što sam ih njih izvadio upaljače, ali nikoga da dođe i da ih potpuno ukloni ili uništi. Odlično poznajem mesta sa minskim poljima, pa sam neko vreme išao sa ekipom profesionalnih deminera iz Španije, koji su ih uklanjali u blizii ljubinjskog sela Bančići", ističe Čedo.
Španci su mu plaćali dnevnicu 24 marke, pa je sa njima radio na tim poslovima punih osam meseci. Služeći vojni rok pre više od 40 godina u inženjerskoj jedinici naučio je dosta o minama, pa mu je i to znanje od velike koristi.
U minskom polju zaostalom iz poslednjeg rata 2. novembra 2002. godine poginuo je Čedin prvi komšija Milivoje Samopjan, koji je takođe čuvao ovce. Nagazio je na protivpešadijsku rasprskavajuću minu od koje se ne preživljava, iako su i on i Čedo tuda sa stadom prošli na desetine puta.
Od slične mine, malo dalje odatle, kod sela Okolišta, nešto ranije stradao je Neđo Rudan, koji je, čuvajući goveda, ušao u zaostalo minsko polje.
Čedo Đordan ističe da je stalno na oprezu, jer dok čuva ovce mora strogo da pazi gde staje, a kada pada kiša onda mu ne preti samo opasnost od mina nego i od gromova, koji su u tom delu Srpske česti kao retko gde na svetu.
Bilo je, međutim, kako ističe i još gorih i opasnijih prilika. Prošlog leta šumski požari, koji su došli sa jugozapadna iz Hrvatske, zahvatili su i područje njegovog sela Mišljen.
"Kad su stigli do minskih polja eksplozije su počele da se smenjuju jedna za drugom. Niko nije smeo da gasi vatru. Kad je vatrena stihija stigla ispod samih kuća nekako smo se organizovali i uz pomoć vatrogasaca u poslednji čas spasili selo", veli Čedo.
Čedo je u više navrata, čuvajući stado, otkrio da je i sam zašao u minsko polje. Tvrdi da ga je u nekoliko navrata od sigurne smrti sačuvao oprez. Nikada, dok je sa stadom na ispaši, ne žuri i redovno osmatra teren kuda prolazi što mu i pomaže da ne napravi pogeršan korak.
(Tanjug)