U Višem sudu u Beogradu je saslušanjem svedoka nastavljen postupak pravne rehabilitacije Milana Nedića, predsednika Vlade Srbije tokom okupacije u Drugom svetskom ratu.
Svedočio je Žarko Vidović (1921), nekadašnji pripadnik SKOJ iz Sarajeva, saradnik Vladimira Perića Valtera, koji je, kako je neveo, hapšen u dva navrata od strane proustaša.
Vidović je naveo da je general Nedić spasavao Srbe i da su Sajmište i drugi koncentracioni logori u Srbiji bili pod upravom NDH, kao i da veruje da Nedić tu nije imao nikakvog uticaja.
Svedok je na početku izlaganja rekao da se Komunistička partija podelila na početku rata, jer partijski vrh nije bio za odbranu Jugoslavije, dok su Srbi u partiji insistirali na tome.
”Zaprepastilo me je što je vrh KPJ pozivao da se ratuje protiv Nedića u Srbiji, dok je trajao pokolj Srba u NDH”, dodao je Vidović.
On je izjavio da je učestvovao u ratu od aprila 1941. godine i da je pripadao onima koji su se zalagali da se Jugoslavija brani.
”Kao član Pokreta narodnog spasa iz Sarajeva učestvovao sam u zaštiti Srba od ustaškog progona. Bosanski Srbi, Dalmatinci su bili za Jugoslaviju, dok su Zagrepčani bili protiv. U to vreme ustaški pokret je uzimao maha i čak 50 odsto ljudi iz Sarajeva mu je pristupilo. Mi smo kupili Srbe i pomagali im da odu u Srbiju”, ispričao je svedok koji je potom naveo i svoja posredna i neposredna saznanja u ulozi Milana Nedića u okupaciji.
”Srbi su vozovima odvoženi do Višegrada, Užica, a nama je posebno bilo zanimljivo da su Nemci stali u zaštitu Srba, što zabranom nasilja, što kada su odvoženi u Srbiju nisu vojnicima NDH dali da uđu u vozove. Prihvat Srba je bio organizovan od strane policije stare Jugoslavije, koja je kasnije postala Nedićeva policija”, rekao je ovaj pripadnik SKOJ-a.
On je rekao i da je porodica njegove žene spasena iz NDH zahvaljujući Nediću.
”Tetke moje žene su nam rekle da su bile smeštene u Banji Koviljači i da su tamo dobijale i hranu i smeštaj besplatno. Posle rata su se zaposlile kao učiteteljice.”
On je , takođe, naveo i svoje saznanja o Milanu Nediću nakon rata, odnosno dok je bio profesor na fakultetu u Sarajevu.
”Kada sam se posle rata vratio u Sarajevo, svi studenti Srbi koji su preživeli rat govorili su mi da su spašeni zahvaljujući Nedićevoj Srbiji, a ne Titu”, rekao je Vidović.
Svedok je govorio i o logoru na Sajmištu u kome je i sam bio.
”Uhapšen sam 6. oktobra 1941. godine na ulici. Tada me je odao proustaški musliman koji me je znao sa fakulteta. U zatvoru sam bio do aprila 1942. godine kada je presuđeno da nisam kriv. Međutim odmah po izlasku, bukvakno na kapiji su me dočekali agenti NDH I uhapsili. Tada sam imao 22 godine.”, rekao je svedok.
Kako je izjavio bio je u logoru Jasenovac do 6. maja kada su njega i oko 3.000 mladih ljudi esesovci odveli u logor Zemun, poznatijem kao Staro Sajmište.
”Esesovci su vršili fizičku probu, pa je oko nas 800 krenulo u Zemun, a potom brodom u Nemačku i na sever Poljske. Logor Zemun je bio na teritoriji NDH, a sa duge strane je bila Nedićeva Srbija. Iskreno ne verujem da je u logoru postojao Nedićev uticaj, osim ako nije postojao dogovor Između njega i Ante Pavelića, u šta sumnjam”, istakao je svedok na kraju svog izlaganja.
Praunuk Milana Nedića, Aleksandar rekao je novinarima da je današnji svedok dokazao da je najveća zabluda da je Nedić držao logor na Starom sajmištu.
"Porodica Nedić je danas odnela pobedu. Dokazano je da Milan Nedić nije imao veze sa progonom Jevreja", kazao je praunuk.
Pre i u toku suđenja ispred suda su bili predstavnici Komunističke partije, SUBNOR-a i nevladine organizacije "Žene u crnom" koji su protestovali protiv Nedićeve rehabilitacije.
Sa druge strane, bilo je i nekoliko mlađih osoba koje su nosili transparente "Spasavanje Srba nije zločin", a sve okupljene obezbeđivala je policija.
Tokom suđenja, oni koji su za rehabilitaciju i oni protiv, vikali su jedni drugima da su izdajice.
Sledeće ročište je zakazano za 14. mart kada bi trebalo da svedoči Nikola Milovančev o dolasku izbeglica iz Slovenije.
Među sedam predloženih svedoka su i univerzitetski profesor Kosta Čavoški i historičar Bojan Dimitrijević, koga je nedavno Demokratska stranka isključila iz članstva zbog "relativizacije fašizma i zalaganja za odbranu generala Milana Nedića".
Njihovo svedočenje, koje je od posebnog značja za ovaj proces, se očekuje na nekom od narednih ročišta.
Porodica Nedić je zahtev za rehabilitaciju podnela još 2007, ali se zbog pravnih nedoumica odlagalo sa početkom postupka.
Naime, sud je dugo odbijao da započne proces rehabilitacije argumentujući to tvrdnjom da ne može da bude rehabilitovan neko ko nije bio osuđen. Stoga podnosioci zahteva pred sudom pokušavaju da ospore uredbu FNRJ kojom je Nedić, bez presude, proglašen za ratnog zločinca.
Eventualna rehabilitacija Milana Nedića bi bila pravna uvertira za postupak restitucije njegove imovine.
Porodica Nedić je pre Drugog svetskog rata, između ostalog, posedovala plac na Slaviji na kojem se danas nalazi zgrada Narodne banke Srbije, kao i polovinu Zemunskog parka.
Milan Nedić je bio predsednik srpske Vlade u periodu nacističke okupacije. Zemlju je napustio krajem 1945. godine, ali je ubrzo uhapšen u Austriji i vraćen u Jugoslaviju. Nediću nikada nije suđeno, zbog toga što je, pod kontroverznim okolnostima, 4. februara 1946. godine izvršio samoubistvo skokom sa prozora istražnog zatvora.
