U Kninu održana centralna proslava obeležavanja Dana pobede i Domovinske zahvalnosti i Dana branitelja. Plenković opet o "velikosrpskoj agresiji"...Mali odziv građana
Protokolarni deo obeležavanja godišnjice vojno-policijske akcije Oluja, najvećeg egzodusa Srba od Drugog svetskog rata, završen je danas u Kninu, a zvanične policijske procene ukazuju da je dramatično opalo interesovanje građana za ovaj događaj.
Prema procenama kninske policije 23. godisnjici od akcije Oluja, koju Hrvatska obeležava kao Dan pobede i domovinske zahvalosti, kao i Dan hrvatskih branitelja, prisustvovalo je 7.000 ljudi.
"Sve je bilo mirno i dostojanstveno. Policija nije imala nikakvih intervencija", rečeno je Hini u PU šibensko-kninskoj.
Ove godine broj prisutnih je manji za 1.000 u odnosu na prošlu godinu, što je višestruko manje u odosu na ranije godine kada ih je bilo i po 100.000, 2015, na primer.
Hrvatski portal Telegram primećuje da je centralno obeležavanje 23. godišnjice Oluje ove godine u Kninu počelo znatno ranije kako bi se, kako se navodi, dolaskom manjeg broja ljudi, izbeglo zviždanje zvaničnicima.
Premijer Andrej Plenković je to, međutim, odbacio uz tvrdnju da je ceremonija počela ranije zbog vrućine.
Proslavi je pored Plenkovića, prisustvovao ceo državni vrh - predsednica i predsednik Sabora, Kolinda Grabar Kitarović i Gordan Jandroković.
Dan pobede Hrvatska obeležava na dan vojno-policijske akcije Oluja, tokom koje je izvršen najveći egzodus Srba nakon Drugog svetskog rata, za koji niko nije odgovarao.
Tokom te akcije iz Hrvatske je proterano oko 250.000 Srba, nešto manje od 2.000 je ubijeno i gotovo isto toliko se i danas smatra nestalim.
Obeležavanje je počeo postavljanjem hrvatske zastave na Kninskoj tvrđavi, a potom je, nakon čitanja imena poginulih u akciji Oluja, izveden "vazdušni spektakl" u kojem su učestvovali i avioni F16 Republike Izraela.
Hrvatski državni vrh poručio je da je to bila veličanstvena i najveća pobeda u istoriji Hrvatske nad “agresijom” tadašnjeg srpskog režima i školski primer operacije.
I dok predsednica Kolinda Grabar Kitarović u svom prigodnom obraćanju nije pominjala susedsku politiku, osim da će Hrvatska podržati BiH na njenom putu ka EU, premijer Andrej Plenković je dobar deo svog obraćanja posvetio odnosima sa Srbijom.
"Hrvatska je bila velika u pobedi pa je još 1996. godine pružila ruku pomirenja kroz normalizaciju odnosa sa Srbijom. Danas se zalažemo i za saradnju i dobrosusedske odnose koji se moraju zasnivati na istini, pomirenju, odgovornom suočavanju s prošlošću i pravdi. To podrazumeva i pronalazak odgovornih za sva krivična dela počinjena tokom rata”, rekao je Plenković.
Dodao je da, međutim, nespremnost nekih da se suoče s prošlošću samo odgađa istinsko pomirenje, kao što je, kako je rekao, iskreno preuzimanje odgovornosti omogućilo primereno trajno pomirenje Francuske i Nemačke i stvorilo snažni temelj današnje EU".
Rekao je i da je "Oluja" u svega nekoliko dana gotovo u celosti poništila učinke petogodišnje okupacije Hrvatske započete u avgustu 1990. i “vojnički porazila velikosrpsku politiku režima Slobodana Miloševića”.
Kitarović je na Kninskoj tvrđavi poručila da Hrvatska ne sme zaboraviti Domovinski rat i hrvatske branitelje.
“Ratne događaje čuvajmo u sećanjima, ostavljamo ih istoričarima i analitičarima neka ih proučavaju, ali vrednosti domoljubnog zajedništva moramo prenositi budućim naraštajima, jer je to ključ uspešne izgradnje hrvatskoga društva, cele države i bolje budućnosti našim građanima i budućim generacijama”, kazala je ona.
Izgradnja efikasnog sigurnosnog sistema domovinske sigurnosti jedan od nacionalnih prioriteta Hrvatske, rekla je i dodala da su novi izazovi pravednija izgradnja društva i stvaranje boljih uslova za život svih hrvatskih državljana.
Poručila je i da će Hrvatska podržati evropski put BiH i ostati, kako je rekla, privržena razvoju najboljih mogućih međusobnih odnosa, što pretpostavlja i čvrstu podršku zahtevima Hrvata “za punom ravnopravnošću u ostvarivanju legitimnih nacionalnih prava".
Grabar-Kitarović je rekla da je Oluja bila veličanstvena pobeda na jedinstvenom ratištu te da je potpuni poraz “agresor” doživeo u daljnjim vojnim operacijama u BiH, čime su stvoreni preduslovii za postizanje mira.
Naglasila je i da je se sa ove distance može reći da je akcija Oluja “školski primer uspešno vođene operacije koja se proučava na mnogim vojnim školama u svetu”.
Predsednik Sabora Gordan Jandroković ocenio je da da je Hrvatska u proteklom ratu pobedila zato što je, kako je rekao, imala jaku nacionalnu svest o istorijskom trenutku obnove hrvatske države.
