Hrvati su bolje živeli 1990. godine, kada su napustili Jugoslaviju, nego danas, dok su Slovenci napredovali, pokazuju ekonomska i socijalna statistika.
Prema indeksu ljudskog kapitala od 1990. do 2016. godine, Hrvatska je pala za osam mesta, sa 24. na 32, pokazuje veliko istraživanje.
Indeks ljudskog kapitala je koncept koji pridaje veću važnost ljudima u odnosu na druge resurse, a reč je o široj inicijativi u koju je uključena Svjetska banka.
Taj indeks povezuje decu i njihovu produktivnost u budućnosti u određenoj zemlji. Na osnovu doprinosa svakog od indikatora dobija se indeks ljudskog kapitala koji se kreće između nula i jedan.
Indeks obuhvata očekivane godine života koje će osoba proživeti u svom produktivnom dobu između 20. i 64. godine modifikovan tako da uzima u obzir količinu i kvalitet obrazovanja koje će dobiti, te funkcionalno zdravlje koje će imati.
Susedna Slovenija uspela je da ostvari suprotno - sa 34. mesta u 1990. godini popela se na 23. mesto u 2016, što znači da je za isto vreme poboljšala svoju poziciju za 11 mesta.
Hrvatska je u 2016. imala 43 godine provedene u produktivnom periodu (od moguće 44 proživljene između 20. i 64. godine), što znači da je u tome imala indeks 0,9772.
Pri tome je funkcionalni zdravstveni status bio 0,79 godina provedenih u obrazovanju, a učenje je bilo 0,85.
Hrvati priznali: Bilo nam bolje u SFRJ!?
Kada se ovi faktori pomnože, dobija se takozvani očekivani ljudski kapital za 2016. godinu.
Rejting obara odlaganje važnih reformi u obrazovnom sistemu, što uključuje nesprovođenje obrazovne reforme i odlaganje produžavanja osnovne škole.
Hrvatska beleži slabe rezultate i u prevenciji i lečenju teških bolesti poput karcinoma u odnosu na ostatak EU, a tu je i veliki broj odlazaka iz zemlje.
