U zemlje EU s Balkana 2019. otislo gotovo 300.000 ljudi

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne smije biti više od 25 MB.

Poruka uspješno poslata

Hvala što ste poslali vijest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Region

U zemlje EU s Balkana 2019. otišlo gotovo 300.000 ljudi

Autori mondo.rs Autori Novosti
Autori mondo.rs Autori Novosti

Obećana zemlja ili razočaranje? Bolji život iza granica Nemačke, potražilo je, samo prošle godine, na desetine hiljada državljana Srbije. Da li su baš svi zadovoljni, ili su ubrzo shvatili da ni u toj bogatoj zemlji ne cvetaju ruže?

Izvor: Mondo/Goran Sivački

Situacija se i tamo, pišu "Novosti", kao i u dobrom delu Evrope, menja na gore i za domaće stanovništvo, a kamoli za strance čija je radna snaga, doduše neophodna, ali ne i adekvatno vrednovana.

Pred stranca se postavlja niz prepreka u smislu konkretnih problema, nalaženja stana, rešavanja najrazličitije papirologije, ali tu su i druge velike poteškoće. Ekonomska situacija nije onakva kakva izgleda iz daljine. Na domaćoj političkoj pozornici, sve su žustrija koškanja. Kakve će posledice na ovom poslednjem planu doneti silazak legendarne kancelarke Angele Merkel, tek će se videti.

Možda će vas zanimati

"Strahujem od političkih previranja, ali i te kako i od ekonomske recesije, na čijem rubu moja zemlja već stoji", tvrdi, u razgovoru za "Novosti", nemački profesor u penziji dr Rudolf Henzel, psiholog i pedagog, odskora "migrant" iz otadžbine, koji je novu domovinu našao u Srbiji, rodnoj zemlji svoje supruge, privučen, kako kaže, toplinom duše naših ljudi i lepotom pejzaža Šumadije.

Svoj stav sagovornik argumentuje činjenicom da automobilska, kao i bazične, metalurška i industrija rezervnih komponenti, otpuštaju na hiljade radnika, ili uvode kraći radni dan, odnosno, radnu nedelju. Profesor Henzel podseća da su ovi segmenti zapravo merač stanja u kome se nalazi nacionalna ekonomija. Osim ovoga, ubrzana digitalizacija i uvođenje veštačke inteligencije zauvek gutaju na hiljade radnih mesta.

Planirani "eko-porez", skok cene struje kao i pad bankarskih kamata, dodatno otežavaju ukupnu situaciju, veli profesor Henzel.

"Tome treba dodati rastuću političku nestabilnost, jer velika koalicija socijaldemokrata i demohrišćana polako silazi sa istorijske pozornice, a najvatreniji lovci na njeno mesto su Zeleni i desničarska Alternativa za Nemačku (AfD), koju već godinama, sistematski, nedemokratski i silovito nastoje da diskredituju ove dve, takozvane, stare partije".

On ocenjuje da bi sve ovo, u budućnosti, moglo da do krajnosti zaoštri situaciju u Nemačkoj, jer levo i desno orijentisane političke snage, namerno bivaju huškane jedne na druge.

Osim toga, on upozorava da će, u masovnom otpuštanju, koje već pogađa mnoge branše, "prednost" imati strani radnici. Ali ne migranti, nego upravo radna snaga pridošla iz evropskih zemalja, manje razvijenih nego što je to Nemačka.

Statistički podaci kažu da se u zemlje EU sa Balkana prošle godine preselilo 228.000 ljudi. Više od 50.000 otišlo je iz Srbije. Šta bi se dogodilo kad bi, odjednom, usled masovnog gubitka radnih mesta, ti ekonomski emigranti počeli da se vraćaju u rikverc, teško je i pretpostaviti.

Stvarnost je, barem zasada, jednosmerna. Sredinom meseca, kako su najavili domaći mediji, biće raspisan novi konkurs za posao u Nemačkoj za medicinske sestre i tehničare, opšteg i pedijatrijskog smera. U poslednjih šest godina, iz Srbije je u ovu zemlju otišlo blizu 1.000 medicinskih i pedijatrijskih sestara i tehničara. Reč je, između ostalog, o projektu nemačkog društva za međunarodnu saradnju (GIZ) i Savezne agencije za rad pod nazivom "Tripl vin". GIZ nemačkim poslodavcima, piše "Dojče vele", posreduje u zapošljavanju kvalifikovanih negovatelja pre svega iz Srbije, BiH, Tunisa i Filipina.

Nije sve tako jednostavno, navodi "Frankfurter algemajne cajtung", jer GIZ navodno sarađuje samo sa zemljama u kojima postoji "višak" dobro obrazovanih negovatelja, ali u jugoistočnoj Evropi to odavno nije slučaj. Naprotiv, u mnogim mestima nema dovoljno lekara i negovatelja, a situacija je iz godine u godinu sve teža.

Egzodus stanovništva sa Balkana, smatra profesor Henzel, izrazito odgovara bogatom Zapadu, jer postaje još bogatiji, dok balkanske zemlje ostaju bez stručnjaka, radne snage uopšte i padaju u još veće siromaštvo.

"Zemlje EU, zato, ovaj egzodus dodatno podstiču, nastoje da njime rukovode kroz dozvole za rad i specijalnu kulturu dobrodošlice" kaže sagovornik lista. "Na primer, nemačke i austrijske bolnice na sajmovima zapošljavanja obećavaju visoke plate, službene stanove, neretko automobile... A još 2010. godine Svetska zdravstvena organizacija donela je Kodeks ponašanja koji se protivi regrutovanju zdravstvenih stručnjaka iz drugih zemalja".

To ističe i Vido Gajs-Tene, ekspert nemačkog Instituta za privredu, koji za "Dojče vele" kaže da je ispravno otvoriti granice i reći da osobe smeju da dođu u Nemačku, ali da ciljano vrbovanje radne snage sa Zapadnog Balkana na pozadini demografskog razvoja i nedostatka radne snage, nije baš povoljno.

U Nemačkoj, prema prošlogodišnjim podacima, živi oko 20,8 miliona ljudi doseljeničkog porekla, što je 25,5 odsto ukupnog broja stanovnika. Nešto manje od 10,9 miliona njih poseduje nemački pasoš i 9,9 miliona su stranci. Njih oko 13,5 miliona ima "lično doseljeničko iskustvo", dakle rođeni su u inostranstvu i doselili su se u Nemačku.

Još iz INFO

Komentari 0

Vaš komentar je proslijeđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspjelo.

Nevalidna CAPTCHA

MONDO REPORTAŽE