Lideri NATO i EU potpisali su "istorijski sporazum" koji je ojačao njihovu saradnju u odbrani protiv novih izazova.
Dogovor je potpisan danas u Varšavi, neposredno pred samit NATO-a, kako bi se pokazalo jedinstvo zapada u suočavaju sa pretnjama sa istoka i juga, prenosi AP.
Sporazum su potpisali generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, predsednik Evropskog saveta Donald Tusk i predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker.
Stoltenberg je izjavio da je ovo istorijski dogovor, koji je dao "novu suštinu, novi podsticaj u saradnji EU i NATO-u vođenju hibridnih ratova, sajber napada i zaustavljanju masovnih nelegalnih migracija".
Tusk je rekao da će novi sporazum popraviti situaciju u kojoj ponekad deluje kao da su "NATO, kao vojni savez, i EU - politički i ekonomski blok, i na različitim planetama a ne u istom gradu".
"Obe organizacije imaju sedište u Briselu, mada su neke države članice samo jedne od ove dve organizacije," primetio je Tusk.
Hibridni ratovi, inače, uključuju različito oružje poput propagande, psiholoških kampanja, sajber napada i upotrebe političkog, ekonomskog i energetskog pritiska.
DVODNEVNI SAMIT NATO – OČEKIVANJA
Zajedničkom fotografijom lidera zemalja članica NATO i njihovih partnera i minutom ćutnje za vojnike pale u međunarodnim mirovnim misijama počeo je danas u Varšavi samit NATO sa koga se očekuju odluke o jačanju istočnog krila prema Rusiji, pojačane ;aktivnosti u borbi protiv terorizma i sajber napada kao i podrška borbi protiv Islamske države.
"Danas donosimo vrlo važne odluke koje će uticati na našu bezbednost u narednim godinama", kazao je otvarajući svečano samit generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.
Kao jednu ;od takvih ključnih dalekosežnih odluka naveo je jačanje istočnog krila NATO s četiri multinacionalna ;bataljona razmeštena u baltičkim zemljama i Poljskoj pod komandom SAD, Velike Britanije, Kanade i Nemačke.
Predsednik Poljske Andžej Duda u pozdravnom govoru kao glavne pretnje na koje NATO mora da odgovori naveo je politiku agresije i nepoštovanje međunarodnog prava i suvereniteta i terorizam.
"Verujemo da svaki narod ima pravo na demokratiju. Danas te vrednosti slabe pretnje kakve Evropa nije videla decenijama. Suočeni smo sa talasom pretnji kao što su terorizam i hibridni napadi. Društvo očekuje od nas da izvršimo svoje obaveze. NATO mora da se još jednom skoncentriše na svoj glavni zadatak - kolektivnu odbranu", kazao je Duda.
Poljski predsednik je rekao da NATO mora da nastavi politiku otvorenih vrata i posebno je pozdravio što je u rad samita uključen i crnogorski premijer iako Crna Gora nije još završila proces ratifikacije svog ulaska u NATO u parlamentima zemalja članica.
"Pretnja po našu bezbednosti nije konkretna država ili narod već politika agresije i nepoštovanje ljudskog dostojanstva. Spremni smo da razgovaramo sa svakim ali taj dijalog ne može da se vodi na štetu mira", rekao je Duda.
Prvog dana samita u kome učestvuje preko 2.000 delegata u 65 delegacija koje predstavljaju 54 države, 28 članica, Crnu Goru i partnerske zemlje, šefovi država i vlada članica NATO dogovoriće se o jačanju istočnog krila NATO multinacionalnim bataljonima.
