Akcije Fijata pale nakon dogovora sa Zastavom

Cena akcija Fijata (Fiat), najveće italijanske automobilske industrije, skliznula je u sredu na berzi u Milanu za 1,6 odsto, na 14,36 evra, nakon što je objavljeno da je torinski gigant potpisao memorandum o razumevanju sa srpskim proizvođačem automobila Zastavom.

Indeks berze u Milanu S&P/MIB je treći uzastopni dan u padu i u sredu je oslabio za 0,1 odsto, na 33.796 poena.

Memorandumom kojim je predviđeno osnivanje zajedničkog preduzeća u kojem bi Fijat imao 70 odsto vlasništa, a država Srbija 30 odsto u Beogradu su potpisali su potredsednik Fijata Alfredo Altavila i ministar ekonomije Srbije Mlađan Dinkić.

U prvoj fazi koja će tajati dve godine planirna investicija Fijata je 700 miliona evra. Srbija bi trebalo da izdvoji 100 miliona evra za zajedničku investiciju sa Italijanima u periodu od 2008. do 2011.
godine.

Predviđeno je da u prvoj fazi do kraja 2009. godine u Zastavi započne proizvodnja novog Fijatovog modela A klase i to 200.000 automobila.

U drugoj fazi do kraja 2010. trebalo bi da počne proizvodnja još jedog novog modela B klase čime bi ukupna proivodnja u kragujevačkoj fabrici automobila porasla na 300.000 vozila.

Na taj način bi se proizvodnja u Zastavi povećala 20 puta do kraja 2009. odnosno 30 puta u roku od tri godine, sa prošlogodišnij 12.350 na 300.000 automobila godišnje.

Planirano je da se do početka prozivodnje dva nova modale u Kragujevcu nastavi proizvodnja fijatovog modela "punto" odnosno zastvae 10 kako se za tržište zove automobil sklopljen u Zastavi.

Vozila proizvedena u Zastavi biće namenjena tržištu Evropske unije (EU).

Planirani su i podsticaji za Fijat kao što je značajno poresko olakšanje, podrška Kragujevcu za obezbeđenje infrastukture i besplatnog zemljišta za proširenje kapaciteta fabrike, kao i proglašavanje Kragujevca za slobodnu carinsku zonu.

Na potpisivanju Memoranduma u Predsedništvu Srbije najavljeno je i da će večeras u Beograd doputovani predsednik kompanije Serđo Markijone koji će se sastati sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem.

Današnje potpisivanje sporazuma o partnerstvu između kragujevačke "Zastave" i italijanskog "Fijata" biće još jedna karika u uspešnoj višedecenijskoj saradnji ta dva proizvođača vozila.

Aranžman s "Fijatom" je, kako je u utorak objasnio ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić, model zajedničkog ulaganja u "Zastavu", tako što bi država Srbija bila manjinski, a italijanska kompanija većinski vlasnik u kragujevačkoj fabrici, s tim što bi se italijanska kompanija obavezala da podigne proizvodnju sa 12.350 automobila u 2007. godini, na oko 50.000 komada u prvih devet meseci od potpisivanja ugovora.

Saradnja dveju kompanija datira od avgusta 1954. godine, kada je potpisan ugovor s "Fijatom" o otkupu licence, a tri meseca kasnije počela je montaža prvih modela "fijat AP-55","fijat 1.400 BJ" i "fijat 1.100 B".

Proizvodnja automobila "zastava 750", popularnog "fiće", počela je 1955. i trajala 30 godina. "Fića", razvijen na bazi "fijata 600 D" s motorima od 600 i 750 kubika, odigrao je presudnu ulogu u razvoju automobilske industrije tadašnje Jugoslavije, ali i u poboljšanju životnog standarda njenih žitelja.

U Kragujevcu je 1961. počela izrada i modela "zastava 1300", popularnog "tristaća" razvijenog na bazi "fiajta 1300", a 1968. godine proizvodni kapaciteti fabrike prošireni su na 85.000 vozila godišnje, čime je završena prva faza razvoja.

Tada je "Zastava" imala sedam fabrika - pet u Kragujevcu i po jednu u Makedoniji i na Kosovu.

Proizvodnja prvog sopstvenog vozila srednje klase, "zastave 101" počela je 1971. godine, kada je krenula i serijska proizvodnja "zastave 128", popularne "osmice".

Prvi automobil razvijen potpuno samostalno bio je "jugo 45", izrađen ručno 2. oktobra 1980. godine. "Jugo" je, pored "fiće", najpopularniji "Zastavin" model koji se, u nešto izmenjenoj verziji, proizvodi i danas kao "koral".

Od 1989. do 1994. godine u "Zastavi" se proizvodio model Jugo "uno" baziran na istoimenom "Fijatovom" modelu.

Kao rekordna godina u istoriji "Zastave" upisana je 1989. kada je proizvedeno 220.000 vozila. "Zastava" je tada imala 53.337 zaposlenih, a u njenu proizvodnju bilo je uključeno 280 preduzeća iz 130 gradova tadašnje Jugoslavije.

Fabrika je 2005. godine potpisala ugovor s "Fijatom" o sklapanju i osvajanju proizvodnje modela "punto" pod nazivom "zastava 10".

"Zastava je do danas proizvela više od 4,100.000 vozila, od čega je 650.000 izvezla u 76 zemalja.

U anketi dnevnih listova "Privredni pregled" iz Beograda i "Dnevnik" iz Novog Sada, 4. aprila 2000. godine "fića" je proglašen za "auto milenijuma" u Jugoslaviji. Do 1985, kada je prestala njegova izrada, proizvedeno je 923.487 "fića".

(agencije/MONDO)