Angela Merkel izjavila je uoči sastanka ministara EU da je evro stabilan jer je Evropska centralna banka nezavisna institucija.
Po njenim riječima, članice evro-zone, uključujući i Njemačku, moraju učiniti više kako bi ojačale konkurentnost.
Merkelova je u obraćanju njemačkom parlamentu rekla da će Berlin dati doprinos fondu za spasavanje dužnika, ali je odbacila ideju o evroobveznicama čime bi, zapravo, svi zajednički odgovarali za dugove pojedinih članica.
Predsjedavajući ministara finansija evrozone Žan-Klod Junker rekao je da su sada saglasni oko svih pitanja evropskog mehanizma za stabilizaciju i da je on vrlo zadovoljan, prenosi Dojče vele.
Evropski mehanizam za stabilizaciju je centralna komponenta takozvanog evro-paketa. Od sredine 2013. godine, novi evropski valutni fond imaćnj na raspolaganju 500 milijardi evra za moguće zajmove zemljama evrozone koje se nađu pred bankrotom. Da bi ta suma mogla da se nađe na tržištu kapitala, države evrozone moraju da izdvoje ukupno 700 milijardi evra - 620 milijardi kao jemstvo, ali novo je što 80 milijardi mora da se deponuje u kešu.
Od tih 80 milijardi Njemačka će morati da da oko 22 milijarde.Tu sumu će ministar finansija Volfgang Šojble morati da upiše u budžetske knjige kao novi dug. On naglašava da bez njemačke finansijske injekcije zajednička valuta dugoročno ne bi mogla da se stabilizuje. Zbog toga je to, kako kaže, dobro uložen novac. Osim toga, riječ je o pomoći koja je povezana sa strogim uslovima za one koji je primaju.
"Podrška može biti pružena tek ako onaj ko je prima podnese jasan program sanacije, a i kada se pokaže da je neophodna za očuvanje stabilnosti evrozone. To je posljednje sredstvo kome ćemo pribjegavati", rekao je njemački ministar finansija.
I Holandija, Austrija, Francuska, Finska, Italija i druge zemlje evrozone će, u srazmjeri sa svojim udjelom u kapitalu, dati svoj dio u "fond spasa". Popust će dobiti samo nove članice evrozone i zemlje koje imaju dugove, a prosječna plata im je manja od 75 odsto od prosječne plate u Evropskoj uniji.
Planira se i pooštravanje kazni za one koji naprave velike dugove.
Žan-Klod Junker je ipak skeptičan. On se nada da šefovi država i vlada Evropske unije ovaj put ozbiljno misle kada obećavaju da će sanirati svoje budžete, smanjiti dugove i obnoviti penzione i socijalne sisteme.
"To što su šefovi država i vlada evro-zone na sebe preuzeli postizanje markoekonomske ravnoteže u evrozoni, znači da će tempo reformi da se ubrza", očekuje Junker.
(Srna)
