Pad američkih zaliha nafte i strah od sukoba sa Iranom pogurale na gore cenu nafte na svetskim berzama.
Sirova nafta se u četvrtak po prvi put u istoriji na svetskim berzama prodaje po ceni od preko 146 dolara za barel, što je rezultat pada zaliha tog energenta u SAD protekle sedmice i opasnosti od konflikta sa Iranom.
Cena američke lake nafte za terminsku isporuku u avgustu je na Njujorškoj robnoj berzi porasla za 2,28 dolara na 145,85 dolara za barel, dok je evropska "brent" nafta na Međunarodnoj berzi petroleja u Londonu prvo poskupela na rekordnih 146,69 dolara za barel, da bi zatim pala na 146,07 dolara, prenele su agencije.
Statistička služba Američkog ministarstva energetike je u sredu uveče objavila nedeljni izveštaj o zalihama u SAD, koji je pokazao da su zalihe sirove nafte u sedmici zaključno sa 27. junom smanjene za dva miliona barela, 800.000 barela više nego što su očekivali analitičari.
Sa druge strane, zalihe benzina u tom najvećem svetskom potrošaču energenata su neočekivano porasle, dok je tražnja nastavila da pada, što upućuje na to da rekordne cene "tečnog zlata" uzrokuju promene u navikama Amerikanaca kad je reč o vožnji.
Na poskupljenje nafte je, takođe, uticala aktuelna opasnost od napada na Iran, četvrtog po veličini proizvođača nafte u svetu i drugog najvećeg izvoznika među članicama Organizacije zemalja izvoznica nafte.
Trgovci tim energentom su zabrinuti da bi zvanični Teheran mogao da obustavi isporuku i preuzme kontrolu nad strateški važnim Ormuškim moreuzom ukoliko bude napadnut od strane Izraela ili SAD. Kroz pomenuti moreuz prolazi oko 40 odsto svetskog saobraćaja tankera.
Rastu cene nafte je potpomogla i izjava ministra za naftu Saudijske Arabije, Alija Naimija, na 19. svetskom samitu o nafti u Madridu u četvrtak da postoje mogućnosti za povećanje proizvodnje nafte, ali da su kupci saudijske nafte zadovoljni količinama tako da za sada u toj zemlji ne planiraju povećanje proizvodnje.
Analitičari upozoravaju da će povećanje bazne kamatne stope Evropske centralne banke za četvrt procenta na 4,25 odsto, dodatno oslabiti američku valutu i prouzrokovati dalje poskupljenje nafte, pošto se investitori odlučuju za kupovinu sirovina kao zaštitu od pada vrednosti dolara.
(Tanjug/www.mtsmondo.com)