Masovni karantini širom sveta i ostale mere koje Vlade sprovode u cilju sprečavanja širenja virusa, doveli su do toga, da ljudi ne mogu da se kreću, a samim tim i troše novac.
Virus korona odnosi veliki broj ljudskih života svaki dan. Mnoge fabrike obustavile su svoju proizvodnju, transport robe usporeno funkcioniše, što je dovelo do prave nestašice nekih proizvoda u svijetu. Jedno od tržišta koje je zahvatila prava nestašica, jeste tržište fizičkog zlata.
U celoj Evropi skoro da je nemoguće kupiti zlatni dukat ili zlatnu polugu. Najveći proizvođači zlata smešteni u južnoj Švajcarskoj Argor Heraeus, Valcambi i Pamp obustavili su proizvodnju u cilju zaštite ljudskih resursa.
Masovni karantini širom sveta i ostale mere koje Vlade sprovode u cilju sprečavanja širenja virusa, doveli su do toga, da se ljudi ne mogu kretati, a samim tim i trošiti novac. Kao posledica toga došlo je do pada ekonomske aktivnosti. Sve grane privrede su pogođene. Neke u većoj, a neke u manjoj meri. Hotelijerstvo i ugostiteljstvo beleže nezapamćene gubitke, piše "Sputnjik."
Pandemija, polako ali sigurno, uvodi svet u novu recesiju. Upravo iz tih razloga, mnogi ulagači hteli bi da kupe zlato upravo sada.
Ulagači se plaše i masovno podižu novac iz banaka i isti žele čuvati blizu sebe. Ne treba upadati u paniku i da je u ovom momentu najbitnije sačuvati zdravlje. Zlato je pokazalo visoku rezistentnost u ovakvim situacijama. Zato ga žele svi posedovati pre početka recesije. Poznato je da vrednost zlata u toku trajanja recesije zna da se uveća više puta. Vrednost zlata u toku recesije koja je zahvatila svet 2008. godine uvećala se 280 odsto. Nakon okončanja iste, vrednost se stabilizovala, ali cena je ostala uvećana oko 200 odsto.
Zlato je lako prenosivo, lako se skladišti, ne gubi vrednost, oslobođeno je uticaja monetarnih centara itd.
Na jednoj strani imamo povećanu potražnju, a na drugoj imamo ponudu približno jednaku nuli. To je dovelo do porasta vrednosti zlata na berzi.
Rast ne odslikava realnu situaciju, zbog toga što se tražnja za fizičkim zlatom u najvećoj meri ne registruje, a samim tim i ne utiče, kao konstitutivni element u formiranju ravnotežne cene na otvorenom tržištu, tj. na svetskoj berzi.
Drugi element, na koji se odrazlila nestašica zlata, jeste razlika između SPOT cene (trenutna cena zlata na berzi) i cene fizičkog zlata. Uvek su fizički zlatnici i poluge bili skuplji od spot cene. Ta razlika u normalnim okolnosima kretala se tri-četiri odsto u korist fizičkog zlata. Sada se ta razlika na svetskom nivou, kreće oko 10 i više procenata.
Porast premije (razlike) u korist fizičkog zlata, apsolutno je logičan iz razloga, što je ulagačima postalo jasno, da je mnogo sigurnije imati kod sebe fizičko zlato, od nekog digitalnog zapisa na berzanskom serveru (papirno zlato kupljeno na berzi).