Prema najnovijim procjenama Međunarodnog monetarnog fonda, Italija bi ove godine mogla da pretekne Grčku i postane najzaduženija članica Evropske unije, usljed rasta javnog duga i slabog ekonomskog rasta.
Italija bi ove godine mogla da preuzme neslavnu titulu najzaduženije zemlje Evropske unije od Grčke, upozoravaju najnovije procjene Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), što dodatno povećava politički pritisak na premijerku Đorđu Meloni.
Prema MMF-u, grčki javni dug, koji je godinama bio najveći u EU, nastavlja da pada i trebalo bi ove godine da se smanji sa 145,7 na 136,9 odsto BDP-a.
Dug Italije, s druge strane, ide u suprotnom smjeru i trebalo bi da poraste sa 137,1 na 138,4 odsto BDP-a, čime bi Italija prvi put posle gotovo dvije decenije mogla da preuzme status najzaduženije članice Unije.
Situacija dodatno opterećuje političku poziciju Đorđe Meloni, koja se ovog vikenda u Grčkoj sastaje sa premijerom Kirijakosom Micotakisom na samitu južnoevropskih država.
Iako će glavne teme biti migracije i saradnja sa državama Persijskog zaliva, u pozadini ostaje osjetljivo pitanje javnih finansija.
Grčka je u međuvremenu značajno smanjila svoj dug, koji je 2020. dostizao gotovo 210 odsto BDP-a. Ključnu ulogu u tome imalo je jačanje ekonomskog rasta, fiskalna disciplina i povoljni uslovi ranijih međunarodnih paketa pomoći.
Italija, nasuprot tome, i dalje se suočava sa slabim ekonomskim rastom. MMF predviđa rast od svega oko 0,5 odsto ove godine, dok Grčka bilježi oko 2 odsto. Analitičari upozoravaju da Italiju opterećuju strukturni problemi, uključujući nisku produktivnost, demografski pad i visoke energetske troškove.
Italijanski ministar finansija Đankarlo Đorđeti već je priznao da Italija ima najviši nivo javnog duga u Evropi, dok dio ekonomista strahuje da bi vlada mogla da posegne za dodatnom javnom potrošnjom uoči izbora 2027. godine.
Dodatnu zabrinutost izaziva i činjenica da dosadašnji evropski fondovi i podsticaji, uključujući program "Naredna generacija EU", nisu donijeli očekivani dugoročni rast produktivnosti italijanske ekonomije. Prema procjenama analitičara, Italija bi i u narednim godinama mogla da ostane pod pritiskom visokog deficita i sporog rasta.
Dodatnu težinu toj slici daju i najnoviji podaci Banke Italije, prema kojima je italijanski javni dug u martu porastao na 3,1588 biliona evra, što je povećanje od 19,5 milijardi evra u odnosu na februar.
Centralna banka navodi da je rast potaknut povećanjem potreba za zaduživanjem javnog sektora od 31,5 milijardi evra, koje je samo djelimično kompenzovano smanjenjem likvidnih sredstava državne blagajne.
