Najsrećnija zemlja svijeta u nikad težoj situaciji: U dugovima do guše, slijede rezovi u zdravstvu i penzijama

Najsrećnija zemlja na svijetu bori se sa rekordnim javnim dugom, visokim troškovima odbrane i pritiskom EU.

Finski pokazatelji duga i deficita trenutno su najgori još od devedesetih godina prošlog vijeka, kada su kolaps bankarskog sistema i raspad Sovjetskog Saveza, tada njenog ključnog trgovinskog partnera, gurnuli zemlju u duboku ekonomsku krizu, piše DW.

Rast javnog duga i pritisak iz Brisela

Finski zavod za statistiku potvrdio je prošlog mjeseca da je javni dug u drugom kvartalu dostigao 90,3 odsto BDP-a, što je drastičan skok u odnosu na period prije pandemije, kada je iznosio oko 65 odsto.

Jedan od glavnih uzroka krize leži na istoku. Nakon ulaska u NATO, podstaknutog ruskom invazijom na Ukrajinu, Finska je značajno povećala izdvajanja za odbranu. Pored toga, Helsinki se suočio sa ogromnim skokom troškova energije nakon što je prekinuo uvoz iz Moskve, koja mu je ranije obezbjeđivala oko trećine ukupnih energenata.

Međutim, finski budžet je u minusu još od svjetske finansijske krize 2008. i 2009. godine, prije svega zbog starenja stanovništva i sporog privrednog rasta. Državna finansijska uprava prognozira da će budžetski deficit u 2026. godini iznositi 4,2 odsto BDP-a.

Zbog ovakvih brojki stigao je pritisak i iz Brisela. Prema pravilima Evropske unije, budžetski deficit ne smije prelaziti tri odsto BDP-a, pa je Evropski savjet pokrenuo postupak protiv Finske, dajući joj rok do kraja 2028. godine da smanji zaduživanje.

Rezovi bez podizanja poreza?

Vlada premijera Petera Orpa, koja je na vlasti od juna 2023. godine, planira da tokom svog mandata uštedi oko devet milijardi evra. Ipak, ekonomisti upozoravaju da će naredna vlast, ko god da pobijedi na izborima, morati da sprovede još drastičnije rezove.

"Procjene se trenutno kreću između osam i jedanaest milijardi evra", izjavio je za DW Jarko Kivisto, savjetnik u Centralnoj banci Finske.

Početkom godine, gotovo sve političke stranke postigle su dogovor o fiskalnom pravilu koje obavezuje buduću vladu da do 2031. godine ograniči budžetski deficit na između dva i 2,5 odsto BDP-a.

Orpova konzervativna Nacionalna koalicija obavezala se na dodatne uštede od devet milijardi evra ukoliko osvoji drugi mandat. Planirani su novi rezovi u zdravstvu, socijalnoj zaštiti i penzionom osiguranju, ali bez direktnog smanjenja postojećih penzija.

Dok opozicione socijaldemokrate predlažu kombinaciju smanjenja rashoda i povećanja poreza, Orpo insistira da se cilj ostvari bez novih poreskih opterećenja, što znači da će najveći teret podnijeti javne usluge.

"Deficit je toliko veliki da će neizbježno biti potreban paket koji kombinuje i veće poreze i smanjenje potrošnje", dodao je on.

Nezaposlenost i pad potrošnje

Iako je stopa rizika od siromaštva u Finskoj ispod prosjeka EU, zemlja se bori sa visokom nezaposlenošću. U avgustu je ona iznosila 10,3 odsto, što je stavlja u sam vrh Evropske unije, odmah pored Španije (10 odsto). Posebno je zabrinjavajuća nezaposlenost mladih, koja je dostigla 23,3 odsto (naspram prosjeka EU od 15,4 odsto).

Lauri Olapa, direktor Finskog centra za nove ekonomske analize, upozorava da bi novi talas štednje zadao težak udarac domaćoj privredi, jer je potrošnja domaćinstava već u padu.

"Više od četvrtine zaposlenih radi u javnom sektoru. Ako tim ljudima zaprijete otkazi, građani će početi još više da štede, a privatna potrošnja će dodatno potonuti", ističe Olapa.

Uprkos svim planovima štednje, nacrt budžeta za 2027. godinu i dalje predviđa manjak od 12,4 milijarde evra.

Vojni izdaci i skok cijena nafte

Finska se još prije rata u Ukrajini obavezala na kupovinu 64 američka borbena aviona F-35A, u vrijednosti od oko 8,4 milijarde evra. Tokom ratnih godina, godišnji vojni budžet Finske skočio je sa 4,5 na više od osam milijardi dolara, pokazuju podaci Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI).

Vlada je najavila da će vojne izdatke dodatno podići na 3,2 odsto BDP-a, čime se približava NATO cilju od 3,5 odsto.

Dodatni problem predstavljaju cijene nafte, koje se zbog sukoba u Iranu drže blizu 100 dolara po barelu. Vlada se za sada opire zahtjevima da poveća subvencije za gorivo, iako je Centralna banka zabilježila rast troškova uvoza energije od 50 odsto na samom početku iranske krize.

Prelazak na obnovljive izvore i pokretanje nuklearnog reaktora Olkiluoto 3 ublažili su energetski šok, ali bankari upozoravaju da bi trajno visoke cijene nafte i gasa mogle dodatno usporiti privredni rast i podstaći inflaciju.

Jedina svijetla tačka je finski izvozni sektor. Snažan priliv narudžbi u metalskoj i brodograditeljskoj industriji podsjeća na nekadašnji "procvat Nokije", pa postoji šansa da upravo izvoz izvuče zemlju iz recesije, pod uslovom da potražnja u Evropi ostane stabilna.

Tržišta i dalje vjeruju Finskoj

Uprkos visokom deficitu, finansijska tržišta i dalje blagonaklono gledaju na finski dug. Rejting agencije drže stabilne izglede za zemlju (uz izuzetak agencije S&P, koja je izglede ocijenila kao "negativne", ali bez smanjenja samog rejtinga).

Kamatna premija koju Finska plaća na desetogodišnje obveznice u odnosu na Njemačku iznosila je početkom oktobra svega 38 baznih poena, što je neuporedivo bolje od Francuske (128) ili Italije (107 baznih poena). To pokazuje da investitori finski dug i dalje smatraju jednim od najsigurnijih u Evropi.

Međutim, takva stabilnost je krhka i važi samo dok ne izbije neki novi šok, poput dugotrajnog rasta cijena nafte, eskalacije tenzija sa Rusijom ili nove dužničke krize u evrozoni.

Finska bi narednog proljeća mogla po deseti put zaredom da ponese titulu najsrećnije zemlje na svijetu. Ali dok se sprema za izbore i suočavanje sa decenijama gomilanim dugovima, ostaje otvoreno pitanje kako će se riješiti nagomilani ekonomski izazovi.