Nemačka kancelarka Angela Merkel isključila otpisivanje bilo kog dela grčkog duga, navodeći da su banke i kreditori već to učinili u velikoj meri.
Ona je, uprkos tome, istakla da želi da Grčka ostane u evrozoni.
"Cilj naše politike bio je i jeste da Grčka ostane stalni član evro zajednice. Evropa će nastaviti da pokazuje svoju solidarnost sa Grčkom, kao i sa drugim zemljama ozbiljno pogođenim krizom, ukoliko te zemlje sprovode reforme i mere štednje", rekla je Merkel.
Grčka, koja već pet godina dobija međunarodnu pomoć da bi ostala solventna, i dalje duguje 315 milijardi evra, što je oko 175 odsto bruto domaćeg proizvoda, iako su joj neki kreditori otpisali dugove u ponovnim pregovorima Atine i međunarodnih kreditora 2012.
Radikalno levičarska partija Siriza prethodnog vikenda je dobila vanredne parlamentarne izbore, zastupajući platformu protiv mera štednje i obećavši da će postići otpisivanje polovine grčkog duga, kao i da se neće držati mera štednje i smanjenja broja zaposlenih u javnom sektoru, plata i penzija, što su od Atine tražili kreditori kao uslov za finansijsku pomoć.
Grčka je sprovela velike mere štednje u sklopu paketa pomoći od 240 milijardi evra koji je dogovoren 2010. sa "trojkom".
Trenutni program zajma ističe 28. februara. Grčka ima na raspolaganju još 1,8 milijardi evra ukoliko ispuni uslove "trojke.
Prosečna mesečna plata u Grčkoj je 600 evra, nezaposlenost je 25 odsto, dok je nezaposlenost mladih skoro 50 odsto, a ekonomija je od početka krize u evrozoni doživela pad od 25 odsto.