Ministri unutrašnjih poslova Evropske unije nisu uspeli da postignu sporazum u Luksemburgu o pitanju desetine hiljada migranata, koji svake godine pokušavaju da uđu u Evropu preko Sredozemnog mora.
Italija je zatražila da i druge zemlje ravnomerno podele teret prihvata migranata.
Razgovore o tome nastaviće lideri zemalja EU na samitu u Briselu 25. i 26. juna, mada se očekuje da će i taj sastanak najverovatnije proći bez dogovora, preneo je AFP.
U ćorsokak se došlo kada je italijanska policija nasilno iselila nekoliko desetina uglavnom afričkih migranata iz njihovog skloništa ispod jednog železničkog mosta na francusko-italijanskoj granici, što je postalo ključno mesto krize.
"Danas smo postigli napredak, ali smo još daleko od dogovora. Reči nisu dovoljne", rekao je komesar EU za migracije Dimitris Avramopulos na završnoj konferenciji za novinare u Luksemburgu.
Ministri, navodi AFP, nisu doneli odluku da sprovedu predlog Evropske komisije o kvotama za razmeštanje 40.000 tražilaca azila koji su došli u Evropu i premeste 20.000 Sirijaca koji žive u kampovima izvan Evrope.
Francuska, Italija i Nemačka saglasile su se na jučerašnjem sastanku da ujedine snage u rešavanju problema migranata, koji svake godine pokušavaju da uđu u Evropu preko Sredozemnog mora, i brzo deluju prilikom njihovog raspoređivanja u zemlje EU.
Kriza je naročito opteretila Italiju, Grčku i Maltu, ali neke severne i istočne zemlje EU smatraju da migrante ne bi trebalo primoravati da odlaze u zemlje u kojima ne žele da se nastane, prenosi BiBiSi (BBC).
Više od 100.000 migranata do sada je tokom ove godine preko Mediterana stiglo u Evropu, objavile su UN, nazvavši ovo "dramatičnim povećanjem" dolazaka izbeglica.
Premijer Italije Mateo Renci zapretio je pre dva dana da će preći na "plan B" kako bi rešio problem migranata, što će, kako je rekao, naškoditi Evropi ako Italija ne dobije dodatnu pomoć u rešavanju krize.
U međuvremenu, Poljska se usprotivila obaveznim kvotama, poručivši da svaka članica EU treba da donese sopstvenu odluku.
