Plan predviđa i pooštrenje uslova za sticanje azila, ukidanje "džeparca" od 143 evra i skraćenje roka za deportaciju na jednu sedmicu, uz petogodišnju zabranu ulaska. To se odnosi na građane Srbije i drugih balkanskih zemalja.
Nemački kancelar Angela Merkel bi ovog vikenda na susretu sa svojim koalicionim partnerima, socijaldemokratama, trebalo da govori i o svom planu u sedam tačaka rešenja izbegličke krize u Nemačkoj, piše danas tabloid "Bild".
Taj plan, između ostalog, predviđa pooštrenje uslova za sticanje azila, ukidanje takozvanog "džeparca" od 143 evra mesečno i skraćenje roka za deportaciju na jednu sedmicu, uz petogodišnju zabranu ulaska, što se odnosi, pre svega, na građane Srbije i drugih balkanskih zemalja sigurnog porekla, piše danas "Bild".
Merkelova, želi da do kraja oktobra sve izbeglice budu smeštene u čvrstim objektima, navodi tabliod kao prvu tačku i ukazuje da u ovom trenutku u Nemačkoj najmanje 20.000 izbeglica još živi u šatorima.
Kancelarka planira i ubrzanje postupka za sticanje azilantskog statusa, što bi posebno moglo da se odnosi na pridošlice sa Balkana, koji nemaju skoro nikakvu šansu da dobiju azil u Nemačkoj.
Za ubrzanje postupka, do kraja ove godine za 1.650 ljudi biće povećan broj zaposlenih u nadležnoj saveznoj službi za izbeglice i migrante.
U narednoj godini se, kako predviđa druga tačka plana, planira povećanje broja službenika za 1.000, a osim toga pri saveznoj službi za dobrovoljnu pomoć, trebalo bi da se otvori oko 5.000 radnih mesta, kako bi izbeglice bile bolje zbrinute.
Merkelova, predviđa i da se izbeglicama, koji dobiju status azilanta, omogući učenje jezika i pristup obrazovnom sistemu, sa ciljem da se oni brzo osposobe za tržište rada, prenosi tabliod, što je treća tačka plana, dok u četvrtoj predlaže da se keš-novac od 143 evra mesečno više ne isplaćuje, već da se ljudima, dok traje azilantski postupak i dok su u prihvatnim centrima, pružaju usluge-bonovi za hranu, garderobu I ostale potrebe.
Kada je reč o pravu na azil, tu se mogu očekivati pooštrenja, odnosno izmena odgvarajućeg člana Ustava, za koji se zalaže podružnica njene Hrišćansko-demokratske unije u najmnogoljudnijoj pokrajini Severnoj-Rajni Vestfaliji, što bi značilo da više nema svako automatski pravo da zatraži azil u Nemačkoj.
Šesta tačka plana, odnosi se na proterivanja i to bi, takođe, moglo da se odnosi, pre svega, na građane sa Balkana.
Onaj ko iz "zemalja sigurnog porekla", poput Srbije, Bosne ili Makedonije dođe u Nemačku, trebalo bi da u roku od jedne sedmice bude deportovan nazad i da dobije zabranu ulaska do pet godina.
Osim toga krug "zemalja sigurnog porekla" trebalo bi da bude proširen i na Albaniju, Kosovo i Crnu Goru, prenosi "Bild".
Pored toga, sve izbeglice bi prvo trebalo da budu registrovane u prihvatnim centrima u Italiji i Grčkoj, pa tek onda se se raspodele na određene zemlje evropske unije, stoji u planu nemačke kancelarke.
Merkel, takođe, želi da se borba protiv krijumčara ljudi dalje pooštri i predlaže, između ostalog,više kontrola u pograničnim oblastima i da se u okviru Savezne policije, Savezne kriminalističke službe i Savezne službe za štitu ustava do 2016. godine otvori novih 1.150 radnih mesta, prenosi "Bild".
