Pobeda Emanuela Makrona na izborima za predsednika Francuske pokazuje da je moguće u zapadnoj liberalnoj demokratiji kreirati proevropski, centristički odgovor na populizam i nacionalizam, piše britanski Ekonomist.
Posle "najuzbudljivije i najburnije" izborne kampanje u skorije vreme, Francuzi su se "suprotstavili populizmu i napravili istoriju", piše Ekonomist.
Pobeda 39-godišnjeg Makrona u trci protiv desničarske kandidatkinje Marin Le Pen "nedvosmisleno pokazuje da je moguće u zapadnoj liberalnoj demokratiji kreirati proevropski, centristički odgovor na populizam i nacionalizam".
Makron će postati najmlađi francuski predsednik, oborivši prethodni rekord koji je držao Napoleon Treći Bonaparta, nećak Napoleona Prvog, koji je izabran 1848. sa 40 godina.
Bivši ministar ekonomije, bankar po profesiji, nikada nije bio u izbornoj kampanji, a svoj politički pokret "Pokret" osnovao je pre samo 13 meseci. U tom trenutku je izgledala neverovatna mogućnost da se izbori protiv postojećih partijskih mehanizama s velikim finansijskim sredstvima i višedecenijskim iskustvom.
Od osnivanja Pete Republike 1958, nijedan nezavisni kandidat bez izbornog iskustva nije bio ni blizu predsedničke funkcije.
"Makron je, ipak, uspeo da iskoristi razočaranje Francuza, zahvaljujući kombinaciji zastrašujuće samouverenosti, mudre procene političkih snaga u Francuskoj i dobre doze sreće", ocenjuje Ekonomist.
Makronova "izvanredna politička avantura", počela je opažanjem da postojeće francuske partije ne samo da ne uspevaju da odgovore na strah koji jača populizam, nego da i stara podela partija na levicu i desnicu onemogućava da se napravi politički bedem protiv jačanja populističkog nacionalizma, kao i da se postigne konsenzus o ekonomskim reformama.
Makron se suočava s podeljenom zemljom i velikim očekivanjima, piše Ekonomist, ocenjujući da će populizam i Nacionalni front ostati važan faktor u francuskoj politici.
Makronova sposobnost da oživi poverenje i sprovede reforme biće od važnosti za celu Evropu. Očekuju ga parlamentarni izbori u junu, a bez podrške parlamenta neće moći da sprovede reforme.
Ukoliko ne uspe, sledeći put će biti teže nego ikad zaustaviti rast populizma i sprečiti Nacionalni front da dođe na vlast, ocenjuje Ekonomist.
