Separatisti u Donjecku na istoku Ukrajine proglasili su uspostavljanje države Malorusije koja će, kako kažu, biti naslednica Ukrajine. Naizgled nova država zapravo je istorijska kategorija i matica današnje Rusije.
Lider samoproglašene Donjecke Narodne Republike (DPR) Aleksandar Zaharčenko izjavio je danas da je u pripremi ustav nove države koji će kasnije biti iznet na glasanje.
Zaharčenko je predložio trogodišnji tranzicioni period ka osnivanju nove nezavisne države Malorusije kao rešenje trogodišnjeg sukoba na istoku Ukrajine, prenosi Sputnjik.
Ocenivši da je u razgovorima unutar DPR zaključeno da se "Ukrajina pokazala kao propala država", Zaharčenko je pozvao međunarodnu zajednicu da podrži njegov predlog.
"Treba da nas podrže stanovnici regiona. Ovo rešenje je moguće ako međunarodna zajednica podrži ideju", rekao je Zaharčenko.
Malorusija je proglašena kao suverena država i naslednica Ukrajine, s Donjeckom kao glavnim gradom, navodi Sputnjik.
"Mi, predstavnici bivše Ukrajine, proglašavamo osnivanje nove države, Malorusije, koja je država naslednica Ukrajine", saopštio je ministar DPR Akeksandar Timofejev.
Timofejev je izjavo da će nova država voditi politiku ka obnavljanju veza s Rusijom, prodruživanju Savezu Rusije i Belorusije, da će zvanični jezici biti ruski i maloruski, a da će regionalni jezici zadržati svoja prava i statuse.
Russia's aim was to split Ukraine in half. The so-called "Novorossia" project failed. pic.twitter.com/u6eV4gBLl5https://t.co/u6eV4gBLl5
— Boštjan Lesjak (@lesjakb) 18. јул 2017.
Timofejev je dodao da će Malorusija raditi na obnavljanju aktivnosti u okviru Zajednice nezavisnih država i da će pokrenuti trilateralne razgovore s Rusijom i Evropskom unijom.
Sukobi u regionima Donjeck i Lugansk izbili su u aprilu 2014, pošto je predsednik Ukrajine Viktor Janukovič svrgnut s vlasti u februaru te godine. Stanovnici tih regiona glasali su za nezavisnost na referendumima, a Kijev je započeo vojnu operaciju protiv separatista.
U sukobima je stradalo više od 10.000 ljudi. U februaru 2015. je potpisan mirovni sporazum, koji podrazumeva prekid vatre, povlačenje oružja s linije sukoba i ustavne reforme.
Primirje se, međutim stalno krši, uz međusobne optužbe sukobljenih strana.
NOVA-STARA DRŽAVA
Iako sve agencije ovu vest vode kao "osnivanje nove države", Malorusija tj. Mala Rusija je već postaojala u istoriji. Sve do 1917. godine teritorija današnje Ukrajine tradicionalno je nazivana Malorusija, a stanovnici Malorusi, podseća Zoran Milošević u radu "Kako su Malorusi postali Ukrajinci".
Uspešnim delovanjem Rimokatoličke crkve, Poljske i Austro-ugarske monarhije odvojen je entitet, prvo Galicijskih Rusa od ostalih Rusa a potom i Malorusa. Ideologiju o postojanju posebnog Slovenskog naroda Ukrajinaca prihvatili su boljševici, i dekretom se 1922. godine zabranjuje reč "Malorusija" i zvanično je zamenjuje reč "Ukrajina". Glavni propagator ove ideje kasnije je Nikita Hruščov, isti onaj koji je poklonio ruski Krim Ukrajini.
U daleka vremena (839-1246), narod sa ovih prostora (današnje Rusije, Ukrajine Belorusije) sebe doživljava kao celinu, ne ni kao Maloruse, ni Velikoruse, ni Beloruse, čak ni kao Istočne Slovene.
Tokom XVII veka se iskristalisalo mišljenje da je ruski narod trojedan (Velikorusi, Malorusi i Belorusi), a da je državna vlast Moskovske države u sva tri dela jedinstvena i zakonita, pošto moskovski kneževi, a potom i carevi, vode poreklo od Aleksandra Nevskog.
Nastanak pojma "Mala Rusija" vezan je za grčke pravoslavne jerarhe u vreme kada su posle mongolskog osvajanja ruskih teritorija ostale samo dve slobodne oblasti – Galicijsko-
Voljinskaja i Vladimiro-Suzdaljskaja, a koje su sačuvale aktivni odnos sa konstantinopoljskom patrijaršijom.
Kako bi razlikovali jednu Rusiju od druge, Vizantinci su iskoristili postojeće geografske termine: država mala ili velika u zavisnosti od starosti. Saglasno tome Malom Rusijom su nazvali iskonske ruske zemlje, a Velikom su nazvali teritorije kolonizovane naseljavanjem iz države-majke.
