Naucnici Zabraniti filtere na cigaretama

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne smije biti više od 25 MB.

Poruka uspješno poslata

Hvala što ste poslali vijest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Svijet

Naučnici: Zabraniti filtere na cigaretama, ničemu ne služe a zagađuju

Autor mondo.rs
Autor mondo.rs

Naučnici sa Londonske škole za higijenu i tropsle bolesti pozvali su na globalnu zabranu filtera na cigaretama jer, kako kažu, nanose veliku štetu prirodnoj okolini a ne štite pušače od duvanskog dima.

Kako prenosi Gizmodo, opušci čine jednu treću plastičnog otpada i, osim toga što su pušači nemaju nikakve koristi od njih, pikavci štete i prirodnoj sredini.

"Uprkos tome što su filteri najčešće sakupljeni otpad na svetu, duvanska industrija je u najvećoj meri uspela da izbegne javni prekor prema plastičnom otpadu, kakav su, primera radi, Mekdonalds ili Starbaks osetili", naveli su naučnici.

Možda će vas zanimati

 Naučnici navode i da bi zabrana cigareta sa filterima – kojih ima najviše – vremenom mogla da dovede i do smanjenja broja pušača na svetu.

Nekada je bilo nezamislivo da se na kutiji cigareta nađu upozorenja o njihovoj štetnosti, kažu naučnici i dodaju da je došlo vreme za "radikalni pristup“ ovom problemu.

"Ako ne uspemo da smanjimo broj opušaka onda će naši napori da smanjimo upotrebu plastike biti beskorisni“, naveli su stručnjaci.

Cigarete sa filterom su se prvi put pojavile 1950ih i filteri su bili napravljeni od celuloznog acetata.

Filteri su isprva bili zamišljeni kao način da se smanji izlaganje pušača brojnim štetnim hemikalijama kojih ima u cigaretama, za koje su naučnici u to vreme počeli da sumnjaju da izazivaju rak.

Ubrzo je, međutim, postalo očigledno da filteri tu ulogu nisu obavljali kako je planirano.

Uprkos tome što filteri mogu da blokiraju krupnije čestice, poput katrana, oni ne sprečavaju sitnije čestice koje probijaju dublje u pluća.

Iako se celulozni acetat raspada brzo raspada u roku od nekoliko meseci pod pravim uslovima, pikavcima je najčešće potrebno više od deset godina da nestanu.

To ih čini i jednim od najvećih ekoloških problema, posebno u vremenu kada je planeta prezagađena plastičnim otpadom.

Organizacija "The Ocean Conservancy", koja se više od 30 godina bavi čišćenjem obala i plaža, navodi da već godinama opušci najčešći otpad koji se može pronaći na plažama.

Grupa ističe da oni čine trećinu sakupljenog otpada i daleko su prisutniji od plastičnih flaša, čepova, escajga i slamčica.

PROČITAJTE I OVO

Komentari 0

Vaš komentar je proslijeđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspjelo.

Nevalidna CAPTCHA

Još iz INFO

MONDO REPORTAŽE