Egipat hljeb od 4000 godina starog kvasca

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne smije biti više od 25 MB.

Poruka uspješno poslata

Hvala što ste poslali vijest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Svijet

Da li biste probali hleb od kvasca starog 4.000 godina? Oni su ga probali

Autori mondo.rs Autori Tanjug
Autori mondo.rs Autori Tanjug

Arheolog, biolog i stručnjak za pripremanje jela sa kvascem udružili su se da bi testirali da li je još upotrebljiv kvasac koji su pronašli na dnu posuda za hleb i pivo starih 4.000 godina, iz vremena egipatskog Srednjeg carstva.

Kako prenosi stručni časopis "Arheolodži", ispostavilo se da kvasac može da hibernira skoro beskonačno jer čim je bio aktiviran ponovo je počeo da se razmnožava.

Naime, kvasac je jednoćelijska gljiva koja ne gubi svoja svojstva ni kada se osuši.

Možda će vas zanimati

To je već isprobala arheolog Serena Lav na Univerziteta iz Kvinslenda koja je sa kvascem sakupljenim sa dna posuda nađenih u grobnicama Egipćana i koristeći recepte koje je našla među pergamentima sa hijeroglifima dobila čak nekoliko vrsta piva.

Ona se sada priključila "pekaru" koji je postavio sebi zadatak da od kvasca starog četiri hiljade godina ispeče hleb kakav su verovatno pravili i jeli drevni Egipćani.

Šimus Blekli je krenuo potragu za ostacima testa u posudama koje su četiri milenijuma bile u grobnicama da bi pokušao da aktivira kvasac i da bi ispekao hleb.

Blekli je obišao nekoliko američkih univerziteta koji imaju muzejske kolekcije egipatskih starina (Harvard, Univezitet Bostona) da bi od njih dobio dozvolu da skine tanak sloj kvasca sa dna posuda, a zatim je smislio neinvazivni metod da što manje ošteti te skromne ostatke kvasca i da ih ne kontaminira prljavšinom koja je pala preko njih.

On je iglom i špricem izvukao kvasac da ga ne bi zagadio plesnima i drugim vrstama gljiva koje bi kasnije sprečile da se kvasac "probudi" i počne da se razmnožava.

Potrebnu vlagu je obezbedio vlažnom sterilnom vatom i tako je obnovljen "život" kvasca koji je zatim pomešao sa jednom vrstom brašna koje se dobija od žitarica kakve su Egipćani koristili i nastavio da postupa sa dobijenim testom kao što se to danas radi u pekarama.

Članovi ekipe su na kraju probali hleb i konstatovali da se može jesti, a sledeći korak je, kazao je Blekli, da se utvrdi precizna starost kvasca koji je korišćen.

Još iz INFO

Komentari 0

Vaš komentar je proslijeđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspjelo.

Nevalidna CAPTCHA

MONDO REPORTAŽE