Korona divlja u Evropi gore nego u martu Strah raste evo kako je doslo do brzog sirenja virusa

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne smije biti više od 25 MB.

Poruka uspješno poslata

Hvala što ste poslali vijest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Situacija je ozbiljna

Korona "divlja" u Evropi, gore nego u martu: Strah raste, evo kako je došlo do brzog širenja virusa

Autor mondo.rs
Autor mondo.rs

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorila je na "alarmantnu stopu" prenosa korona virusa širom Evrope.

Izvor: Youtube/ VOA News

Regionalni direktor SZO za Evropu Hans Kluge izjavio je da je rast broja obolelih u Evropi bio rekordan prošle nedelje, i to oko 54.000 u roku od 24 časa, što bi svima trebalo da bude poziv za buđenje.

"Pred nama je vrlo ozbiljna situacija", rekao je Кluge, regionalni direktor SZO za Evropu.

Porast broja slučajeva na nedeljnom nivou u Evropi sada je premašio rekorde zabeležene na vrhuncu epidemije u martu. Prošle nedelje je širom kontinenta zabeleženo više 300.000 slučajeva, dok je prethodni rekord zabeležen 30. marta iznosio 264.675.

Upozorenje SZO usledilo je nakon što je globalni broj slučajeva korona virusa širom sveta premašio 30 miliona. Više od polovine evropskih zemalja prijavilo je porast slučajeva veći od 10 odsto u poslednje dve nedelje. Od toga je sedam zemalja u istom periodu prijavilo duplo veći porast u odnosu na početak septembra.

"Ova pandemija nam je toliko toga uzela", rekao je šef SZO.

U Evropi je zabeleženo gotovo pet miliona slučajeva korona virusa i skoro 230.000 smrtnih slučajeva, ali to je takođe imalo uticaja na naše mentalno zdravlje, ekonomiju, egzistenciju i društvo, saopštila je ta organizacija.

"Svi smo uplašeni"

"Nikad nisam videla hitnu pomoć tako prepunu vrlo, vrlo bolesnih pacijenata", seća se Analisa Malara, doktorka u jednoj bolnici u Lombardiji u Italiji.

To je bilo krajem februara, kada je Malara dijagnostikovala prvi italijanski slučaj lokalno prenetog korona virusa. Usledio je emocionalno razbijajući maraton dugih smena, borbe za dovoljno kiseonika da se pacijenti održe u životu i premeštanja pacijenata u druge bolnice.

"Morali smo da gledamo kako pacijenti umiru. To je nešto što mislim da ne mogu da zaboravim", rekla je.

U poslednje vreme u njenoj bolnici nije bilo novih pacijenata sa kovidom-19. Ali kako se broj slučajeva ponovo povećava širom zemlje i kontinenta, Malara strahuje od bliske budućnosti. Prošle nedelje je satima telefonirala sa kolegama kako bi proverila status njihovih jedinica za intenzivnu negu. Situacija je bila stabilna - mada niko nije bio siguran koliko će to trajati.

"Svi smo jako uplašeni", priznala je.

Samo šest meseci nakon što je italijanska korona-kriza postala upozorenje Zapadu o tome koliko brzo virus može da razori i najbolje zdravstvene sisteme na svetu, stiglo je najnovije upozorenje SZO. Italijanski zvaničnici ponovo svakodnevno prijavljuju oko 1.500 novih infekcija. To još nije blizu poslednjeg vrhunca kada je taj broj iznosio oko 6.500 - ali je značajan porast u odnosu na 200 koliko je u proseku prijavljivano početkom jula.

Francuska i Španija, trenutno najteže pogođene zemlje na kontinentu, prate skok slučajeva čak i gori od prolećnog vrhunca. Španija je 7. septembra postala prva evropska zemlja koja je brojala pola miliona slučajeva, od kojih je više od 100.000 dijagnostikovano je u dve prethodne nedelje. Nekoliko dana kasnije, Francuska je zabeležila skok od 10.000 novih slučajeva u jednom danu. U Austriji od kraja aprila do sredine juna broj slučajeva je ostajao ispod 100 dnevno, da bi 16. septembra bilo zabeleženo 768 novozaraženih.

Čak je i Nemačka, često istican primer dobrog odgovora na pandemijsku krizu, polako povećavala dnevni broj slučajeva na skoro 2.000 - duplo više nego što je prijavljeno 1. avgusta. Kada se teritorija Evropske unije posmatra u celini, njena dnevna statistika se približava američkoj.

Drugačija dinamika

Ipak, u mnogim delovima kontinenta kao da se ne dešava pandemija. Sa jedne strane sve je više država koje druge proglašavaju žarištima visokog rizika, dok se u istim tim žarištima ljudi ponašaju kao da nikakva opasnost ne vreba - restorani i kafići su krcati, maske se sve ređe nose, publika se vraća u bioskope i pozorišta...

Ova distinkcija između rastućeg broja slučajeva i relativno opuštenog društvenog života mnoge je zbunila. Deo zabune leži u činjenici da trenutna faza u Evropi, ma koliko loše izgledala kada se pogleda sam broj slučajeva, ima potpuno drugačiju dinamiku od prve faze. I to ne samo zato što proj hospitalizovanih i preminulih ne raste ni približno onako brzo kao u proleće. Ali to je dinamika koju je teško videti kada uzmete u obzir samo broj zaraženih ili čak hospitalizovanih.

Čak i više nego u martu i aprilu, moramo da koristimo sve podatke da bismo dobili složenu i uravnoteženu sliku, piše "Voks". Ali iako je evropsko najnovije poglavlje o korona virusu mnogo nijansiranija priča od prethodnog i ono vodi ka istom kraju - pretećem riziku od eksponencijalno rastuće stope širenja virusa, što dovodi do hiljada nepotrebnih smrtnih slučajeva i pretnje novim karantinima.

Postoji nekoliko važnih napomena u vezi novog evropskog talasa. Kao prvo, zvaničan broj slučajeva uvek odražava situaciju sa testiranjem i kako se ono dramatično menja tokom pandemije. Većina slučajeva prijavljenih na početku bili su očigledno simptomatični, jer su simptomi bili indikacija za testiranje. Generalno se od ljudi tražilo da ostanu kod kuće dok ne dobiju ozbiljnije simptome, a to je suprotno od onoga što se sada događa.

Proširivanje kriterijuma za testiranje, zajedno sa povećanim kapacitetom za sprovođenje testova, značilo je mnogo više dokumentovanih slučajeva. Sredinom marta, nemački zvaničnici su dnevno izvodili otprilike 20.000 testova, a sada je taj broj zapanjujućih 150.000.

To sugeriše dve stvari. Tokom prvog talasa pandemije, zdravstveni službenici su zabeležili samo deo zaraženih među stanovništvom, pa je stvarni vrhunac u proleće bio mnogo veći nego što su zvanični grafikoni sugerisali. Drugo, novi udar izgleda relativno veliki u poređenju sa prolećnim, ali u stvarnosti je verovatno manji.

Ipak, obimnost samog testiranja ne može u potpunosti da objasni trenutno stanje, barem ne u svakoj zemlji. Tu još jedan broj sprovedenih testova u odnosu na potvrđene slučajeve postaje koristan pokazatelj.

Кada broj izvršenih testova podeljen potvrđenim slučajevima padne prenisko, to znači da je epidemija verovatno van kontrole, jer zvaničnici više ne mogu da prate korak sa zahtevima za testiranje i vide gde se šire novi džepovi zaraze. I to se sada događa u Evropi, naročito u Španiji, Italiji i Francuskoj, gde slučajevi rastu brže nego što se to može objasniti pukim povećanjem broja testiranja.

Na primer, još u junu su španski zvaničnici uradili 130 testova za svaki potvrđeni slučaj. Od 12. septembra taj broj je pao na samo devet testova po slučaju. U Austriji je broj testova po potvrđenom slučaju pao sa 250 početkom juna na 20. Sličan pad u Velikoj Britaniji pokazuje se zabrinjavajućim. Tamo su izveštaji o eksploziji zahteva za testiranje, dugom čekanju i kašnjenju rezultata pokrenuli glasine o novoj izolaciji.

Možda će vas zanimati

Još iz INFO

Komentari 0

Vaš komentar je proslijeđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspjelo.

Nevalidna CAPTCHA

MONDO REPORTAŽE