"Jermenija vodi osvajački rat a Azerbejdžan oslobodilački" | MONDOBA

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne smije biti više od 25 MB.

Poruka uspješno poslata

Hvala što ste poslali vijest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Svijet

"Jermenija vodi osvajački rat a Azerbejdžan oslobodilački"

Autor MONDO/Sputnjik
Autor MONDO/Sputnjik

"Vojnici ginu na našoj, azerbejdžanskoj zemlji, boreći se za očuvanje teritorije svoje zemlje".

Izvor: Tanjug/AP Photo/Sipan Gyulumyan/Armenian Defense Ministry Press Service/PAN

Priznanje Nagorno-Karabaha je „crvena linija“ za Azerbejdžan, a teritorijalni integritet Azerbejdžana ne može biti narušen ni pod kojim uslovima, rekao je Sputnjiku predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev.

„Što se tiče 'crvenih linija', o tome smo veoma jasno govorili i kopredsedavajući Minske grupe za to vrlo dobro znaju – teritorijalni integritet Azerbejdžana ne može biti narušen ni pod kojim okolnostima, Azerbejdžan ni pod kojim uslovima neće dati saglasnost za nezavisnost Nagorno-Karabaha“, rekao je azerbejdžanski predsednik.

Možda će vas zanimati

Prema njegovim rečima, Baku vodi „oslobodilački rat“ u Nagorno-Karabahu.

„Znate, svaki rat nosi okrutnost, žrtve, patnje ljudi, gubitke bližnjih, ali razlika je u tome što je za azerbejdžanski narod ovaj rat oslobodilački, a za Jermeniju – osvajački. Nije tajna da takozvana Armija Nagorno-Karabaha ne postoji, i to je činjenica koju znaju i međunarodni posrednici. Danas u toj strukturi, koju jermenska strana tako naziva, 90 odsto vojnika čine državljani Jermenije. Šta oni tamo rade?

Na međunarodno priznatim teritorijama Azerbejdžana danas se nalaze jermenske okupacione snage. To se ničim ne može opravdati – ni sa stanovišta međunarodnog prava, ni sa stanovišta ljudskog morala. Nemoguće je 30 godina voditi politiku kojom se Azerbejdžanci sprečavaju da se vrate na svoje iskonske zemlje. To su teritorije na kojima jermensko stanovništvo nikada nije živelo.

To što je tamo sve porušeno i što bi trebalo uložiti mnogo snage i vremena da bi se tamo vratili je drugo pitanje, ali se takav stav nikako ne može opravdati. Zbog toga se mi i naši vojnici borimo i ginemo na azerbejdžanskoj zemlji “, istakao je azerbejdžanski predsednik.

Borbe na kontakt liniji u Karabahu počele su 27. septembra. Baku i Jerevan međusobno se optužuju za izbijanje sukoba. U Jermeniji je objavljeno ratno stanje i opšta mobilizacija. U Azerbejdžanu je uveden policijski čas i delimična mobilizacija.

U Moskvi su 9. oktobra, na poziv predsednika Rusije Vladimira Putina, održani pregovori ministara spoljnih poslova Jermenije i Azerbejdžana, koji su trajali više od deset sati. Tokom pregovora Jerevan i Baku su dogovorili da se uvede prekid vatre od podneva 10. oktobra, izvrši razmena ratnih zarobljenika tela poginulih i dodatno dogovore konkretne mere primirja. Međutim, već u subotu strane su počele da se međusobno optužuju za narušavanje primirja. 

Još iz INFO

Komentari 0

Vaš komentar je proslijeđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspjelo.

Nevalidna CAPTCHA

MONDO REPORTAŽE